Шеф УН у сенци Реџепа Ердогана

Турски политичари све су активнији глобално, демонстрирајући на тај начин нову самосвест Анкаре. Тако је и први дан међународног Форума "Алијанса цивилизација", који се јуче и данас одржава у Бечу прошао у знаку изјава турског премијера Реџепа Ердогана.

У његовом говору доминирале су четири теме: структура Савета безбедности Уједињених нација, Сирија, "растућа исламофобија у Европи" и, наравно, Израел.

"Да ли Савет безбедности представља читав свет? Дефинитивно не!", изјавио је Ердоган, критикујући сутацију у којој пет сталних чланица Савета - Русија, Америка, Велика Британија, Француска и Кина - могу блокирати сваку одлуку и предлог других земаља.

Због тога је неопходна реформа Савета безбедности, сматра Ердоган. Касније, у пролазу, на новинарско питање одговара противпитањем - како то да у највишем телу Уједињених нација не седи ни једна муслиманска земља?

Што се рата у Сирији тиче, он се наставља само због тога што Кина и Русија блокирају сваки покушај јасне осуде Асадовог режима, "ускраћујући на тај начин легитимитет свим оним земљама које заговарају конкретну помоћ устаницима".

Као следећа тачка на листи критика турског премијера нашло се тренутно стање европског духа, које би било обележено "растућим расизмом", пре свега према Муслиманима, који се свакодневно „вређају и понижавају".

"Нико више не сме да вређа Муслимане!" узвикнуо је турски премијер са говорнице, изједначавајући исламофобију као криминални чин са „фашизмом, антисемитизмом и ционизмом".

Ердоган је на скупу који се одржава у бечком Хофбургу, бившем седишту аустријских Хабсбурга, углавном био у друштву шеика Ал-Танија из Катара, поред Турске најгласнијег критичара Асадовог режима у Сирији.

Израелско-палестинског конфликт не би беснео у данашњем облику да не представља последицу колонијалне европске политике, изјавио је шеик Ал-Тани, док је, што се Сирије тиче, тражио одрешене руке за "заустављање геноцида који спроводе Асадове снаге".

У атмосфери ватрених пледоајеа турског премијера и катарског шеика, говор генералног секретара Бан Кимуна скоро да је прошао незапажено, јер му је недостајала једноставност порука његових претходника.

"Сирија је 'конфесионални, племенски и језички мозаик', упозоравао је Бан Кимун, додајући да Асад и они који га подржавају "припадају алевитској мањини, док се међу устаницима налазе сунитски екстремисти, који се уствари често боре против исламских мањинских група кад кажу да се боре против Асада".

На сличан начин проблем виде и неки европски званичници. Упитан да ли би Аустрија пристала да буде домаћин конференције на којој би се окупили представници свих сиријских политичких и религиозних снага, министар спољних послова Шпинделегер изјавио је да би се његова земља врло радо нашла у тој улози, али је проблем што "различите сиријске опозиционе снаге нерадо разговарају међу собом".

Одлучно против међународног војног мешања у Сирији је и шпански министар спољних послова Мануел Гарсија Маргаљо, инсистирајући и даље на политичком решењу као "јединој опцији на дуги рок".

Нејасно је, међутим, како схватити такву изјаву једног европског министра чија је замља у НАТО савезу, у тренутку када су сви медији пуни информација о томе да сада и Вашингтон, заједно са Саудијском Арабијом и Катаром наоружава устанике у Сирији - да је он против давања "одрешених руку" онима који наоружавају Асадове противнике, или да не жели да разговара о томе?

"Алијанса цивилизација" је основана 2005. године на иницијативу Турске и Шпаније и данас је под патронатом Уједињених нација као, за неког емотивни, за неког политички покушај да се пружи симболички одговор с једне стране терористичким акцијама од 11. септембра 2001, а с друге стране идеолошкој конструкцији "рата цивилизација" Самјуела Хантингтона.

Ове године, на свом петом сусрету, Алијанса је окупила високе представнике исламских држава, али су се зато европске државе понашале упадљиво уздржано и углавном се одлучиле да у Беч пошаљу представнике на нивоу амбасадора.