Почео период празне столице

У 20 часова по средњеевропском времену папа Бенедикт Шеснаести и званично је постао први поглавар Римокатоличке цркве у последњих шест векова, који оставком, а не смрћу, одлази са трона Светог Петра. Од сада ће бити познат као почасни папа и носиће једноставну белу мантију.

Хеликоптер га је по истеку понтификата одвезао у летњу папску резиденцију Кастел Гандолфо где ће сачекати уређење за њега посебно издвојених одаја у Ватикану где ће боравити до краја живота. Званичан разлог за потез, који је потресао римокатолички свет, јесте слабо здравље осамдесетпетогодишњег понтифа. Незваничан разлог је низ скандала, који до последњег часа понтификата Бенедикта Шеснаестог потресају Ватикан.

Последња недеља понтификата Бенедикта Шеснаестог обилује истим проблемима, који су обележили скоро 8 година његовог боравка на трону светог Петра. У понедељак се папа састао са тројицом кардинала, аутора извештаја о стању у цркви, који је недавно процурио у јавност под надимком Ватиликс.

Италијански медији већ данима спекулишу да се папа повлачи због корупције унутар цркве, међусобних уцена и непотизма међу свештеницима хомосексуалне оријентације. Контроверзни документ биће представљен и кардиналској Конклави пре него што се буде упустила у избор новог папе.

Папа иницирао оставку шкотског кардинала

Пре два дана је, под притиском папе лично, оставку поднео шкотски кардинал Кит О' Брајан оптужен за недолично понашање према најмање четири свештеника. Афера О' Брајан само је врх леденог брега. Десетине хиљада страна полицијских извештаја, хиљаде потресних сведочења деце, које је секуално злостављало римокатоличко свештенство у свим деловима света, проблем је, који ни овај папа, а ни његов наследник, неће успети да гурну под тепих.

Ирска је земља где је, управо из тог разлога, традиционално огроман утицај Римокатоличке цркве неповратно уздрман. Вишегодишњи низ афера, који је пре нешто мање од три године, кулминирао јавним извињењем папе Бенедикта Шеснаестог, из дана у дан пратила је водитељка ирског јавног сервиса РТЕ Одри Карвил.

"Објављена су три владина званична извештаја са поражавајућим сведочењима о свештеничком силовању и сексуалном злостављању деце - дечака и девојчица - од четрдесетих година прошлог века до скоро данашњих дана. Народ Ирске доживео је папу Бенедикта као личност, која се налазила у епицентру заташкавања свих злостављања. Још док се као кардинал Рацингер налазио на челу Канцеларије за доктрину и веру, био је кључан у креирању црквене политике према оптужбама за сексуална злостављања, чији су починиоци били свештена лица", навела је Каравил.

Водитељка је истакла да је за њега, као и за све високе делове ватиканске хијерархије, било превасходно важно да заштити саму институцију цркве.

Бенедикта Шеснаестог неће по добру памтити ни већина часних сестара у Сједињеним Државама, које су у сукобу са Ватиканом, јер се, како тврде у Риму, превише баве феминизмом и друштвеном правдом, а премало осуђивањем истородних бракова и абортуса.

Овај понтификат неће похвалити ни хиљаде свештеника у Африци, које су од папе Бенедикта Шеснаестог тражиле да укине целибат, јер свештеник, који се не жени, тврде они, нема ауторитет да пастви даје препоруке о томе како да се заштити од сиде.

Међутим, понтификат Бенедикта Шеснаестог има и добрих страна, тврди либерално оријентисани директор Центра за римокатоличанство америчке организације "Вера у јавном животу" Џон Геринг, чији блогови имају велики утицај на вернике у Сједињеним Државама.

"Мислим да је лајтмотив Бенедиктовог учења, поготову уочи светске економске кризе, његова сумњичавост према нерегулисаном тржишту и капитализму. Он је ламентирао над, како је рекао, скандалозно израженом јазу између сиромашних и богатих земаља. Још прошлог месеца на Дан мира у свету, папа Бенедикт је говорио о растућој неједнакости и опасностима, како је рекао, од нерегулисаног финансијског капитализма", објаснио је Геринг.

Геринг је истакао да је Бенедикт стекао репутацију "зеленог папе", јер је теолошки обрадио бригу за човекову околину, уврстивши је у моралне императиве."

Иако у својим теолошким радовима и предавањима, кардинал Рацингер није имао речи хвале за православне, он се као папа показао отворенији према дијалогу са Московском патријаршијом од свог предходника, док је у римокатолички образованом васељенском патријарху Вартоломеју нашао истинског партнера.

Такву оцену даје и један од највећих стручњака за односе двеју цркава у Русији, новинар и аналитичар Константин фон Егерт, који се и лично састао са папом.

"Папа Бенедикт Шеснаести је у Москви доживљен као чврст конзервативац, који није нарочито заинтересован за Русију, али, који је озбиљно схватио многе ставове Руске православне цркве, као особа, која није сматрала да римокатоличком прозелитизму има места у Русији. Зато мислим да су се односи двеју цркава значајно поправили откако је папа Јован Павле Други умро 2005. године", тврди фон Егерт.

Престо Светог Петра неће остати дуго празан. Традиционално, кардиналска Конклава почиње избор новог папе 14 дана по упражњеној Светој столици. Бенедикт је ове недеље променио тај црквени закон, те ће свет имати новог папу пре 24. марта и почетка римокатоличког ускршњег поста.

Одри Карвил са ирског јавног сервиса РТЕ тврди да Ватикан има велики задатак пред собом ако жели да поврати бар део поверења европских верника у институцију цркве.

"Једна од првих ствари, које следећи папа мора да уради, како би вратио веру ирског народа у цркву, а која је дотучена последњих деценија, јесте да призна да је сексуалног злостављања деце и заташкавања тог злостављања било на највишем нивоу у Ватикану", каже Одри Карвил.

Она истиче да нови папа мора да отвори све архиве Ватикана и допусти јавности да их прегледа и да досијеи о свим оптужбама против свештеника у Ирској, у другим европским земљама и другим деловима света, морају да постану доступни и отворени.

И за вернике у Сједињеним Државама проблем недовољно кажњене педофилије међу свештеницима мора да буде приоритет за новог папу.

"Лично бих волео да следећи папа поврати углед Римокатоличке цркве, који је озбиљно укаљан свештеничким сексуалним злостављањима деце. Желео бих папу, који ће имати слуха за савете обичних римокатолика и свештенства из малих парохија, као и часних сестара. Неког, ко би признао да се дебате и дијалога у оквиру цркве не треба плашити, већ да је управо то знак здраве вере, па чак и вере у процвату", каже Џон Геринг.

Пред новим папом решавање кризе вере

Још један горући проблем за овог, али и следећег папу је криза вере, поготово на северној полулопти где су цркве све празније. Зато православни свет, укључујући ту и највећу и најутицајнију Москвску патријаршију, од новог папе не очекује решавање отворених проблема са другим хришћанским црквама, сматра Константин фон Егерт.

"Руска православна црква има два званична захтева. Први је обустављање, како се то овде каже, прозелитског приступа према Русији. Други је да се Ватикан много више ангажује на побољшању и регулисању односа унијата тј. грко-католика у западној Украјини и православне цркве у тој области, која сматра да се већинско унијатско становништво у западној Украјини, као и грко-католички патријарх, према њој неправедно односе", каже фон Егерт.

Он истиче да су то ипак питања од мањег значаја и да би руски патријарх био вољан да се састане са папом, али да то не чини, јер зна да би реакција конзервативног дела верника у Русији на такав сусрет била изузетно негативна.

"Зато мислим да у ствари Руска православна црква ништа и не тражи од Рима и да би желела да односи остану на овом нивоу. Не бих искључио ни састанак московског патријарха и новог папе у наредних неколико година, али не мислим да је такав сусрет високо на листи приоритета иједној од цркава", сматра фон Егерт.

Избор Јована Павла Другог за папу ставио је тачку на вековну традицију избора Италијана за поглаваре Римокатоличке цркве. Овога пута верници не крију да је куцнуо час за неевропског папу. Џон Геринг сматра да би таква одлука била оправдана.

"Мислим да би то било узбудљиво и да би у неку руку убризгало свежу енергију у цркву. То би био снажан сигнал да Римокатоличка црква, као глобална институција, гледа у будућност. Док су у Европи цркве готово празне, а у Сједињеним Државама нема довољно свештеника, у Африци не могу довољно брзо да саграде неопходан број семеништа", каже Геринг.

Он наглашава да је на глобалном југу, римокатолицизам жив организам у процвату, који не наликује слици у Европи, па чак ни у Сједињеним Државама.

"Како је то један амерички аналитичар вере рекао, када би црква изабрала афричког папу, то би у неку руку био тренутак сличан избору Обаме за америчког председника - историјски корак, који би упутио снажну поруку свету и био дочекан са великим ентузијазмом", тврди Геринг.

Ко год да следећи седне на трон Светог Петра, једно је јасно, пред њим су највећи изазови у новијој историји Римокатоличке цркве.