Избори у Италији, тесно до краја

23.55 - Према последњим подацима Mинистарства унутрашњих послова, које преноси Коријере дела сера, Берзанијева коалиција освојила 29,56 одсто гласова у доњем дому парламента. Десничарски блок Силвија Берлусконија освојио 29,09, а комичар Бепе Грило и његов Покрет пет звезда 25,54. У Сенату је исти редослед: Берзани - 31,61 одсто, Берлускони - 30,66, и Бепе Грило - 23,79.

23.25 - Комичар Бепе Грило изјавио је да његов Покрет Пет звездица, који је остварио изванредан резултат на изборима у Италији, неће правити договоре са другим политичким партијама.

20.36 - На основу две трећине пребројаних гласова, Алијанса левог центра Пјера Луиђија Берзанија води у трци и за доњи дом парламента и за Сенат, преноси Анса саопштење МУП-а Италије.

17.35 - Левичарска коалиција Пјера Луиђија Берзанија води у доњем дому парламента, док је у Сенату у предности десничарски блок Силвија Берлусконија, показују анкете на биралиштима.

На ванредним парламентарним изборима у Италији води се тесна трка између политичких блокова бившег комунисте Пјера Луиђија Берсанија и бившег премијера Силвија Берслусконија. И док се чека на коначан исход избора, страхује се да би могућа политичка нестабилност у Риму водила земљу у нове изборе, а еврозону у дубљу кризу.

Алијанса левог центра Пјера Луиђија Берзанија води у трци и за доњи дом парламента и за Сенат, преносе италијански медији податке МУП-а Италије, наводећи, међутим, да коначан исход избора још није сигуран. Сви се слажу и у оцени да ће, при овом односу снага, бити немогуће управљати Сенатом.

Италијански медији објавили су око поноћи да су, после пребројавања листића са више 98 одсто биралишта, левичари освојили укупно 31,61 одсто гласова за Сенат, а Берлускони 30,66 одсто.

Међутим, места у Сенату се додељују на основу броја гласова освојених по регијама, тако да није искључено да Берлусконијева коалиција на крају добије више места у том дому италијанског парламента. 

Комичар Бепе Грило и његов Покрет пет звезда имају 23,79 одсто гласова у Сенату, а одлазећи премијер Марио Монти 9,14.

Када је реч о доњем дому, Берзани је освојио 29,56 одсто гласова, Берлускони 29,09, Покрет пет звезда 25,54, а Монти 10,56 посто гласова бирача.

Прве анкете по затварању бирачких места указивале су на солидну предност од пет до шест одсто коалиције левог центра над Берлусконијем. Толико убедљиву да су тржишта новца аутоматски реаговала, а индекси на европским берзама оснажили, све док нису почели да пристижу и званични резултати.

Када је италијанска телевизија објавила прве резултате да у Сенату, за који се гласови пребројавају по регионима, Берлусконијева коалиција десног центра водила је за два процента, и европске берзе забележиле су пад.

Да би се формирала стабилна влада неопходна је контрола над оба дома парламента, тако да је трка и даље неизвесна. Пројекције предвиђају победу Берлусконија у кључној Ломбардији, Кампанији и на Сицилији.

Стефано Фасина из Демократске странке истиче да је највеће изненађење отпорност феномена Берлускони, који, како наводи, упркос губитку гласова успева да блокира обнову земље и наставља да наноси штету Италији.

Феномен "Грило"

Најзанимљивији је податак о тријумфу комичара Бепеа Грила, чији је Покрет Пет звезда освојио чак 25 одсто места у Сенату, само пет мање од фаворита Пјер Луиђија Берзанија. Италијани су, очигледно, жудели за нечим новим.

Грађани се надају да ствари не могу бити горе у одоносу на прошле изборе, мада сматрају да ће се формирати нефункционална влада, јер победа левице неће бити толико убедљива.

У Бриселу, а посебно земљама еврозоне, помно прате вести из Рима. Берзани је обећао да ће задржати реформски курс досадашњег премијера Марија Монтија, тако да би Европа за кормилом Апенинског полуострва најрадије видела дуо Берзани - Монти. Листа технократе Монтија, међутим, за сада бележи скроман резултат, од 9 до 10 процената.

Одлуке које се на изборима донесу могле да имају велики утицај на то да ли Европа може одлучно да угаси пламен финансијске кризе који се њом шири.

Главно питање које ће се решити на овим изборима, који би могли да обликују будућност једне од највећих европских привреда, јесте да ли ће Италија задржати курс болних економских реформи или ће се вратити старој навици расипништва и инертности, оцењује агенција Франс прес.

Италија је европска земља са највише промена влада од 1946. године, када је укинута монархија и проглашена република. Актуелни премијер Марио Монти је 39. премијер и води 61 владу, односно кабинет. Италијанске владе трајале су у просеку нешто дуже од 13 месеци.

Највећи број кабинета предводили су Алћиде де Гаспери, који је био на челу седам кабинета у континуитету од 1946. до 1953. године, као и Ђулио Андреоти (96) који је седам кабинета водио у периоду од 1972. до 1992. године.