Трибунал без осећаја за правду

Након недавних ослобађајућих пресуда Анти Готовини и Рамушу Харадинају, Хашки трибунал се нашао на мети критика без преседана, које долазе чак и из самог суда који је, по мишљењу неких, претрпео непоправљиву штету, оцењује АФП.

Француска агенција примећује да за скоро 20 година рада, Трибунал није осудио ниједног високог хрватског, косовског или бошњачког војног или политичког лидера за злочине над Србима, док су бројни Срби у затвору због својих злочина.

Поред уобичајених оптужби да је антисрпски, овај ад хок трибунал сада оптужују и неке од његових судија за пресуде које "противрече сваком осећају за правду".

Док су, како наводи АФП, многи очекивали ослобађање бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја јер су случај пратиле тврдње да суд није успео да заштити сведоке, претходно ослобађање генерала Анте Готовине, првобитно осуђеног на 24 године, било је велико изненађење.

Један новинар са Балкана који је пратио рад трибунала каже да се због ова два случаја стиче "утисак да је у Трибуналу зимска распродаја" додавши да је он "увек бранио Трибунал од оптужби да је политички суд, али да је сада први пут остао без аргументата".

Подсећајући да је за ослобађајућу пресуду Готовини гласало троје од пет судија жалбеног већа, АФП наводи да је један од двојице судије који су изнели издвојено мишљење, судија Фаусто Покар рекао да је одлучио да се не сложи са "резоновањем и било којим закључком већине" због "великог броја грешака и погрешних конструкција" приликом доношења одлуке о пресуди и да су аргументи неких колега "једноставно гротескни".

Фредерик Свинен, специјални саветник главног тужиоца Сержа Брамерца, описао је судијски језик као "неуобичајен" рекавши за АФП да је после пресуде "било више критика него обично".

Чак је, како наводи агенција, и главни хашки тужилац Серж Брамерц предузео неуобичајен корак издавши саопштење у којем изражава "разочарање" пресудом.

Неки тврде да је трибунал био под утицајем америчких војних и војно-правних експерата који нису желели да се постави правни преседан за оно што јесте или није прихватљива маргина грешке за артиљеријску ватру у цивилном окружењу.

Питање да ли је нарушена репутација Међународног кривичног суда за бившу Југославију је комплексно, каже стручњак за Балкан Маријан Дукас-Рожије са Института Клингендал у Хагу.

"Комплексно је зато што кад је Трибунал основао Савет безбедности УН 1993. године било је превише циљева које је требало да оствари", рекла је Маријан Дукас-Рожије за АФП.

Трибунал је, како је додала, имао правни циљ, али је такође требало да се бави и политичким циљевима, као што су спречавање сукоба и наставак помирења на Балкану.

Међутим, последње две ослобађајуће пресуде ће мало помоћи помирењу на Балкану.

"Мислим да су се судије усудиле, у тешким околностима, да се држе екстремно строгих стандарда доказивања", рекао је Вилем ван Генугтен, међународни професор права на холандском Тилбург универзитету.

"Али за неколико година ће уџбеници историје говорити да је Трибунал донео неке контроверзне одлуке и то неће поправити биланс суда када се буде износила коначна оцена о њему", додао је Генугтен.