Читај ми!

Обама и Ромни, дан после

Другу председничку дебату на Универзитету "Хофстра" добио је председник Барак Обама, али бирачи по питању економије нешто више верују гувернеру Миту Ромнију.

На моменте је изгледало као бокс меч. Председник и његов изазивач кружили су један око другога на подијуму, окружени бирачима, а модераторка Кенди Кроули одлучила је да публици дозволи мало крви. Није строго реаговала када је њихова размена аргумената више личила на комшијску расправу него на дебату председничких кандидата.

Оцена већине аналитичара, па и анкетираних гледалаца је да је Барак Обама из ове расправе изашао као победник. Али, то би могла бити пирова победа јер већина грађана мисли да би Мит Ромни боље управљао економијом иако је синоћ у расправи био инфериорнији такмичар.Обама је у дебату ушао са више оптерећења него његов противник.

Пре десетак дана, у Денверу, он је био тај који је чешће замуцкивао и деловао „сморено" што је у оваквим приликама недопустиво. Његове присталице биле су очајне, не због тога што је Ромни био конкретнији, већ зато што се Обама понашао као српски фудбалери, односно није оставио срце на терену.

А то је најмање што се од њега очекивало. У уторак је, зато, кренуо оштро од почетка. Међутим, требало му је читавих пола сата да надјача Ромнија који је на почетку деловао сигурније, док су теме биле углавном економске.

Када су кренула питања која се тичу женских права, спољне политике, па чак и контроле оружја код грађана, Обама је почео да доминира, а Ромни да прави грешке и делује несигурно. У два наврата Обамини одговори измамили су аплауз публике иако је свака реакција гледалаца правилима дебате строго забрањена (то пише на упутству које се налази на полеђини карте).

Грађанска дебата

Формат дебате више је одговарао Бараку Обами. Ово је била такозвана таун хол (town hall) или „градска" дебата. Агенција Галуп изабрала је осамдесет грађана који живе у области Насау у којој је Хофстра универзитет који је био домаћин дебате.

Универзитет се налази на Лонг Ајланду у држави Њујорк, неких двадесетак километара од самог града Њујорка. Традиционално, у овој држави побеђују демократе, Њујорк спада у либералније државе и сматра се да су састав публике и питања више ишли на руку председнику иако је најважнији услов тај да грађанин који поставља питање није везан ни за једну странку и да се изјасни као неопредељени бирач.

Сваки грађанин имао је спремљено питање, написано на папиру, које је морао да изрекне или прочита тачно онако како га је написао. Питања су била позната само модераторки Кенди Кроулу, која на Си-Ен-Ену води емисију Стање нације.

Она је бирала која ће питања бити постављена и требало је да води рачуна да грађани добију одговоре.

Проблематична модерација

Госпођа Кроули је своју улогу довела у питање у данима пре дебате најављујући да неће бити тек пуки најављивач и селектор питања, већ да ће разговор ширити својим питањима, што је у оваквој дебати неочекивано.

Управо тако се и понашала, дозволивши практично од самог почетка да се правила не поштују, да кандидати један другом упадају у реч и да повремено расправа личи на свађу двојице људи који се не подносе.

Конзервативни бирачи, они који преферирају Ромнија, за њен посао имају само речи критике, неки мисле да је ово била најгора модерација од како се дебате одржавају.

Пресудни момент дебате био је вероватно онај када је Мит Ромни оптужио председника Обаму да му је требало две недеље да убиство америчких дипломата у Бенгазију у Либији прогласи „терористичким актом". Обама је устврдио да је то урадио дан након напада на амерички конзулат, а модераторка му је дала за право, што је био тренутак када је Ромни напросто изгубио тло под ногама.

Његове присталице одмах после дебате довеле су у питање истинитост Обамине тврдње, али и понашање модераторке.

Жешћа расправа покренула се и око односа према Кини. Обама је оптужио Ромнија да је његова политика према Кини мекана, јер он и његови пријатељи тамо инвестирају и сарађују са кинеским фирмама. Ромни је покушао да узврати питањем о томе зна ли Обама ишта о стању сопствене пензије, алудирајући да се и она финансира из улагања у Кину, али га је Обама напросто „поклопио" рекавши да његов „пензиони план није ни близу тако добар као Ромнијев", подсећајићи публику на то да Ромни припада малобројиним америчким богаташима, а не средњој класи као Обама.

У неким моментима кандидати су користили питања грађана да скрену са теме, па је тако Обама на питање о томе како ће смањити број илегалног аутоматског оружја код грађана ушао у причу о потреби да се додатно финансира образовање, што је тема која му иде на руку.

Аргументи Мита Ромнија вероватно су били рационалнији, нарочито када је економија у питању, али је Обама у своје одговоре уносио више емоција. Отуд су и оцене дебате противречне. Већина мисли да је Обама несумњиви победник саме расправе, али и да се Ромни боље разуме у многе теме, само што синоћ то није успео да искаже.

Најчешћа оцена је да су се кандидати борили да задрже сопствену базу, то јест да потврде сигурне гласове, али да нису урадили превише да убеде неодлучне бираче. А њих је тренутно четвртина и у овако тесној трци победиће онај који прикупи више тих неопредељених.

Неизвесно до краја

После ове дебате трка је и даље неизвесна, што би се могло сматрати бољим за Обаму него за Ромнија. Тениским речником Ромни је лако добио први сет, али је Обама изједначио у другом. За разлику до тениса, трећа дебата неће одлучивати победника, нарочито због тога што је главна тема спољна политика и може се очекивати да је и ту Обама у предности.

После дебате новинари су имали прилику да разговарају са педесетак сенатора из оба табора који су се трудили да их убеде да је њихов кандидат у дебати направио више. Демократе су скретале пажњу на Ромнијево несналажење у многим ситуацијама, Републиканци су тврдили да је Обама више играо за публику али да је био мање конкретан за разлику од Ромнија.

У јутарњим телевизијски програмима аналитичари се углавном баве оштријим речником кандидата и констатују да се из дебате није могло бог зна шта ново сазнати сем чињенице да се кандидати не подносе.

То није новост, али дебате и њихова строга правила постоје управо зато да се тај анимозитет превазиђе и да грађани у непосредној расправи упореде програме кандидата. А тога синоћ није било у задовољавајућој мери. Наредна прилика је у понедељак на универзитету Бока Рејтон на Флориди.

Број коментара 15

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи