Баварски министар тражи враћање виза

Министар унутрашњих послова Баварске Јоахим Херман је данас захтевао од ЕУ и Европске комисије хитно укидање безвизног режима за Србију и Македонију, због великог броја азиланата из те две државе и рекао да постоји ургентна потреба за деловањем, како би се зауздао драматични раст броја особа које траже азил.

''Захтевам од ЕУ и Европске комисије да одмах укине визну слободу за Србију и Македонију'', рекао је Херман данас, саопштило је његово Министарство.

Министар је изразио забринутост због раста захтева за азил из Србије и Македоније и изнео податке да је у августу 2011. било из те две земље укупно 170 захтева, а у истом месецу ове године 1.411, а у септембру чак 3.421.

Захтеви у Немачкој за суспензију безвизног режима Србији и Македонији због великог броја азиланата постају све гласнији, а реаговао је и савезни министар Ханс Петер Фридрих, тражећи проверу визне слободе.

''Визна слобода за Србију и Македнију мора да иде на проверу'', рекао је је министар и упозорио да визна слобода не сме да води у злоупотребу азила.

Тема азиланата и визна слобода са Србију и Македонију биће, према немачким медијима, који пишу да број азиланата из те две земље ''експлодира'', разматран на самиту ЕУ министара унутрашњих послова и права 25. октобра.

Порптарол за унутрашња питања немачких демохришћана у Бундестагу Ханс Петер Ул каже да један одрасли подносилац захтева за азил, без деце, при просечном трајању поступка од два месеца, добија око 700 евра, плус трошкове за повратак у земљу.

Када је реч о одобрењу захтева за азил, односно, позитивно решеним квотама, која је за Србију 0,3 одсто, статистика каже да је, поређења ради, из Авганистана 35 одсто од укупног броја тражилаца азила добило статус азиланата, из Ирака 62 одсто, Сирије 94 одсто, Ирана 53 одсто.

Подносиоцима захтева из Србије и Македије је, према изјави једног баварског званичника, стало само до тога да се ''пречицом'' и манипулацијама на неколико месеци дочепају немачких социјалних примања.

Подаци показују да чак и у то мало позитивно решених случајева није утврђен никакав прогон, већ, како се наводи, личне препреке за протеривање назад, попут болести подносиоца захтева.

Статистика каже, а и немачка штампа пише, да је од укупно поднетих захтева за азил из Србије и Македоније преко 90 одсто захтева Рома.