Повратак Турске на Балкан

На трибини у Вашингтону оцењено је да Турска улази на Балкан кроз капитал и економију, али да је последњих година ојачао и њен политички утицај.

Учесници трибине у организацији Института за Блиски исток сматрају да Турска, због осетљиве прошлости, мора да има обазрив приступ и да не сме да наступа као моћна сила.

"Свој утицај Турска шири кроз нови отоманизам, али у неким деловима Балкана она нема добру прошлост", рекла је Оја Дурсун Оканца, професор политичких наука на Елизабетаун колеџу у Пенсилванији.

Турска је у последњих неколико година преузела иницијативу за поправљање односа са Србијом, рекла је Оканца, подсетивши на посету председника те земље Абдулаха Гула Београду 2009. године.

Оканца је изнела и податке "Галуповог" истраживања по коме 27 одсто младих у Србији види Турску као пријатељску нацију и додала да су "томе допринеле и турске сапунице".

У Турској данас постоји растући став да јој Европска унија више није потребна и да се јавио замор, истакла је Оканца.

"У следећих десет година, осим Хрватске која улази следеће године, и Црне Горе која добро стоји, нема назнака да би још нека земља Западног Балкана могла да постане чланица ЕУ", сматра професорка политичких наука.

Дога Ералп из Светске банке оценио је да Турска свој улазак на Балкан види кроз улазак капитала и додао да политички не сме превише да се експонира.

Вашингтонски аналитичар Данијел Сервер подржао је такво мишљење, рекавши да је другачије када о нечему заузме став Америка, а другачије кад то уради Турска.

"Турска има исте ставове као САД, али је разлика што Америку, на пример, не интересује, ако се због тог става буни Република Српска, док Турска мора да размишља и о том ставу", објаснио је Сервер.

Говорећи о могућим жариштима кризе у БиХ, Сервер је поменуо Брчко, рекавши да би међународне војне снаге требало да буду присутне, јер, ако би дошло до неког сукоба, тај град би био први на удару.