Брејвику 21 година затвора

Највећи злочин који се догодио у послератној Норвешкој добио је судски епилог. Андерс Брејвик проглашен је ментално здравим и осуђен на максималну казну од 21 годину затвора. Суд у Ослу је образложио да Брејвик има проблеме личности, али не психозе.

Суд у Ослу изрекао је пресуду Брејвику (33), који је пре 13 месеци убио 77 људи, пошто је прво подметнуо бомбу у близини зграде норвешке владе у Ослу, а потом на острву Утоји, недалеко од Осла, насумице пуцао на учеснике летњег кампа младих лабуриста.

Суд је одлучио је да је Брејвик ментално здрав и свестан својих поступака и досудио му је максималну казну, уз могућност њеног продужења.

"Суд је оценио да он има проблеме личности, одлике антисоцијалне и нарцисоидне", рекла је судија Венче Елизабет Арнтзен образлажући пресуду. Она је подвукла да по мишљењу судија, Брејвик није показивао симптоме који указују на шизофренију.

Брејвик ће скоро сигурно провести живот у затвору, а предвиђено је да своју казну издржава у специјално прилагођеном затвору са високим нивоом безбедности.

Упркос томе што је најдужа казна у Норвешкој 21 година затвора, законодавство те земље омогућава да се, после истека казне, норвешки масовни убица осуди на "превентивни притвор", који може да буде продужаван све док се затвореник сматра опасним по друштво, преноси Гардијан.

На суђењу, Брејвик је своје поступке описао као "злочине, али неопходне" и истакао да је "деловао у самоодбрани".

Брејвик: Извините што нисам убио више људи

Осуђени Брејвик одбацио је казну на коју је осуђен, оценивши да је суд у Ослу "нелегитиман", али је додао да неће уложити жалбу на пресуду.

"Ја не признајем овај суд, зато што вам је мандат додељен од политичких партија које подржавају мултикултурализам", казао је убица.

Агенција Франс прес је јавила да је серијски убица додао да "истовремено не жели да уложи жалбу на пресуду", јер би на тај начин "легитимизовао суд".

"Желео бих да закључим са изјавом жаљења. Желео бих да се извиним свим милитантним националистима у Норвешкој и Европи што нисам убио више људи", казао је Брејвик, пре него што је његов микрофон искључила видно изнервирана председавајући судија Венче Елизабет Арнцен.

"Није поента у томе да се обраћате било коме изван ове суднице. Треба да се обраћате мени. Поставила сам вам питање. Протумачила сам да сте казали да ће вам бити потребно време да размотрите питање...", казала је Арнцен.

"Неће ми бити потребно време да размотрим питање", пркосно је одговорио Брејвик.

Ментално здравле овог екстремног десничара било је у средишту је његовог суђења. О томе направљене су две супротстављене психијатријске евалуације.

Према првој психијатријској евалуацији коју је суд наложио, закључено је да он пати од "параноидне шизофреније" што значи да није у стању кривично да одговара, док је друга експертиза установила поремећаје личност - да је "антисоцијалан" и "нарцисоидан" - али да нема знаке психозе.

Пет судија одбацило је елементе прве евалуације која говори о шизофренији - халуцинације и неспособност функционисања у друштву, и прихватиле су елементе друге евалуације.

Суђење Брејвику почело је 16. априла у Ослу, а неколико дана касније тај 33-годишњак је без израза било каквих емоција детаљно описао како је на Утоји 75 минута пуцао на младе лабуристе.

Брејвик је оценио да су његове жртве биле "легитимна мета", пошто су били припадници политичке организације која је, како је рекао, норвешко друштво изложила исламу и мултикултурализму.