Осам деценија Светског сервиса Би-Би-Сија

Империјални јавни сервис Би-Би-Си почео је да ради у децембру 1932. Иако је први главни директор Џон Рит сматрао да његови програми неће бити ни "сувише занимљиви ни сувише добри", сервис је добио похвале.

Рит се  уживо обратио слушаоцима у временским интервалима од 15 и по сати, како би се могао чути у Аустралији, Индији, Јужној Африци, Западној Африци и Канади.

Шест дана по отварању, Би-Би-Си је постигао први велики успех – Краљ Џорџ Пети обратио се слушаоцима на Божић, уживо из краљевске резиденције у Норфолку. Божићно обраћање краља потом је постало традиција.

Током четири године Другог светског сата, француски генерал Шарл де Гол обраћао се Француској пет минута сваке ноћи из Би-Би-Сијевог студија Б2.

Од 1939. године, Би-Би-Си носи име Прекоморски јавни сервис – и емитује се на арапском, шпанском, немачком, италијанском, француском, португалском и неким афричким језицима.

Крајем 1940. године, Би-Би-Си је почео свакодневно да емитује 78 емисија вести на 34 језика и до 1941. године имао је више од 1.400 запослених.

Након што је у експлозији немачке мине изгорела зграда Прекоморског јавног сервиса, европски сервиси премештени су у зграду напуштеног клизалишта на северозападу Лондона.

Након тога, сервис се премешта у зграду "Буш", главни новински центар, уз накнаду од 30 фунти недељно, на име најма.

Управник белгијског јавног сервиса Виктор де Лавелеје је у јануару 1941. године почео да подстиче слушаоце да користе знак "В" за победу и знакови "В" цртају се по зградама широм Белгије, Француске и Холандије.

"Зец је појео аперитив"

Европски сервиси Би-Би-Сија су тада почели да емитују програм морзеовим кодом за слово "В". Касније те године, Винстон Черчил је први пут употребио тај знак.

Би-Би-Си је током рата слао шифроване поруке припадницима покрета отпора, чувене по својим формулацијама: "Зец је појео аперитив", или "Госпођица је почешала свог паса по носу". Оне су носиле информације о могућности спровођења неке операције и транспорту људи и докумената.

Годфри Талбот, ратни дописник Би-Би-Сија известио је о победи у бици код Ел Аламејна 1942. године, из "Белинде", камиона претвореног у студио.

Писац Џорџ Орвел радио је од 1942. до 1943. као продуцент за Источни јавни сервис. Рад у Би-Би-Сију му се није свиђао и послужио му је као инспирација за "Министарство истине" његове славне књиге "1984", коју је написао 1948. године.

Сматра се да је кантина "Министарства", са "ниским кровом, дубоко под земљом" замишљена према кантини зграде "Буш".

После рата, погоршали су се односи са Стаљином и британско Министарство иностраних послова упутило је захтев за оснивање Руског сервиса. Руси су у почетку могли слободно да слушају радио, али је Кремљ убрзо увео забране и почео да омета сигнале.

Транзистор као подстицај

Када је совјетска армија 1956. угушила побуну у Мађарској, сервис Би-Би-Сија из те земље почео је да емитује личне поруке избеглица у Лондону, које су се служиле лажним именима.

Са изумом транзистора, шездесетих година, знатно се проширио број слушалаца у целом свету. Између 1955. и 1965, број радио-апарата у источној Европи утростручио се и знатно повећао на Блиском истоку, у Кини, Африци и Индији. У мају 1965, Прекоморски јавни сервис постао је Светски јавни сервис.

Чешки драмски писац и будући председник Вацлав Хавел био је под надзором власти и тајне полиције, који су му, у напорима да га утишају, забранили коришћење телефона. Међутим, чешки сервис Би-Би-Сија радио је са њим телефонске интервјуе путем заказаних разговора у локалној пошти.

Олег Гордијевски, двоструки агент КГБ-а, рекао је да су лекције енглеског језика на обуци почињале слушањем вести Би-Би-Сија, али тек пошто би се са траке обрисало све што би звучало антисовјетско.

Током своје историје, Би-Би-Си је емитовао програм на укупно 68 језика. Са падом Берлинског зида, изгубио је улогу извештача на истоку Европе и током последње деценије највећи број европских сервиса је укинут. Садашњи број сервиса је 28, а највећи број њих су искључиво интернет сервиси.