(Не)очекивани цунами

Једанаестог марта прошле године велики цунами проузрокован земљотресом снаге девет степени Рихтерове скале, са епицентром испод дна Пацифичког океана, обрушио се на приобални појас региона Тохоку на највећем јапанском острву Хоншу и проузроковао смрт 20.000 људи и највећу нуклеарну катастрофу од Чернобиља.

Највећи број жртава забележен је у префектурама Ивате и Мијаги, а неколико стотина људи погинуло је и у префектури Фукушима, где су поплављене и тешко оштећене две нуклеарне централе са десет реактора.

И док је нуклеарка "Фукушима 2", захваљујући савременијој технологији употребљеној у реакторима успешно зауздана у првим данима након удара, њена 20 километара удаљена старија сестра, "Фукушима 1", отела се контроли и ослободила огромне количине канцерогених радиоактивних материја у ваздух и море, угрозивши не само непосредну околину, већ и јапанску престоницу Токио.

Вишемесечна нуклеарна криза у Фукушими почела је када је цунами висине 15 метара прешао преко пет и по метара високог заштитног зида електране и запљуснуо њених шест реактора, уништивши главно и резервно електрично напајање, услед чега је престало хлађење реактора и изгубљена даљинска контрола над њима.

Највиши цунами, од чак 40 метара, забележен је око 200 километара северно од централе у месту Офунато у префектури Ивате.

Површина од око 560 квадратних километара нашла се под водом, а најдубљи продор у копно, од десет километара, забележен је у најмногољуднијем граду региона Тохоку, Сендају.

Нуклеарна несрећа могла је бити спречена

У данима непосредно након прошлогодишњег фаталног земљотреса, једног од пет најјачих који су планету погодили од када постоји систематско мерење и евиденција о потресима, сеизмолози и власти у Јапану били су сагласни у томе да нико у држави није очекивао да ће се десити тако снажан земљотрес и формирати тако велики цунами.

Међутим, јавности у тој земљи није промакла историјска чињеница да је Тохоку искусио сличан, катастрофални цунами у прошлости, који је морао бити узет у разматрање током планирања нуклеарних централа у том региону.

Наиме, на копну једва осетан земљотрес чији је епицентар био испод морског дна у простору између северноисточног дела острва Хоншу и острва Хокаидо је 1896. године проузроковао цунами максималне висине од чак 38 метара који је однео 22.000 живота, углавном у приобаљу префектура Ивате и Мијаги, најугроженијем подручју приликом прошлогодишњег цунамија.

То мрачно искуство са краја 19. века покренуло је модерне студије цунамија у Јапану и увођење заштитних мера у планирању урбаних центара у обалном подручју какве су: подизање зидова, постављање великих камених блокова који разбијају таласе и ублажавају њихову енергију, успостављање система јављања, те промене у планирању положају улица у обалским местима.

У светлу те чињенице тешко је схватљив пропуст енергетских планера и власти, који су пројектовали чак три нуклеарне централе са 13 реактора - у региону који је 1896. године био захваћен огромним цунамијем - и окружиле их ниским зидовима од свега неколико метара.

Тај податак и чињеница да централа "Фукушима 1" није затворена почетком прошле деценије када јој је истекао предвиђени рок експлоатације од 30 година, навели су учеснике антинуклеарних демонстрација у Јапану да катастрофу у Фукушими прогласе не природном катастрофом, већ несрећом изазваном људским фактором.

Смртоносни талас цунами

Цунами је врста таласа који носи већу енергију него обичан талас и који углавном настаје услед сеизмичке активности, земљотреса и вулканских ерупција испод морског дна, а понекад и услед циклона, подводних одрона или удара метеорита.

Сама реч "цунами" је јапанског порекла и значи "лучки талас".

Сматра се да тај назив потиче од чињенице да ова врста таласа има малу амплитуду и велику таласну дужину, због чега га је тешко опазити на отвореном мору. То је разлог због којег се у прошлости риболовцима дешавало да током пловидбе даље од обале не примете ништа необично, да би по повратку схватили да су у међувремену њихова лука и родно место разорени таласима.

Најпогубнији цунами забележен у историји човечанства скоријег је датума. Децембра 2004. године, цунами који се формирао у Индијском океану после снажног земљотреса у близини индонежанског острва Суматре однео је око 230.000 живота у 14 земаља на ободу тог океана, пре свега у Индонезији, Тајланду, Шри Ланки и Индији.