Путинови "диносауруси"

Премијер Русије Владимир Путин, који би од марта могао поново постати председник те земље, најавио је у московском дневнику Ведомости да ће главни ослонац у вођењу његове индустријске политике бити "диносауруси", односно огромне државне компаније.

Заменик директора Центра за развој Високе школе економије у Москви Валериј Миронов тврди, позивајући се на нову теорију међународне трговине, коју је развио добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман, да државне корпорације са јасно одређеним приоритетним оријентацијама тешко могу бити водеће фирме које повећавају извоз.

У пракси је доказано да извоз на међународно тржиште не повећавају комплетни индустријски сектор нити "национални шампиони" у власништву државе, већ неколико процената најуспешнијих, али не и највећих предузећа различитих профила, указује у својој анализи Миронов, а преноси московски портал Финмаркет.

У Русији се, иначе, извозним пословима бави свега око три одсто фирми, док је у развијеним земљама тај проценат осетно већи - 10 до 12 одсто, с тим што су из различитих сфера пословања.

Планирајући развој државних корпорација, при чему раст извоза обезбеђују друге компаније, Русија запада "у контрадикцију", истиче Миронов. Он, додуше, не спори да је његовој земљи свакако потребна индустријска политика која мора да се заснива на антикорупцијском закону, стимулисању конкуренције, инвестиција и иновација.

Русија није као Азија

Руску индустријску политику, ни постсовјетску нити неку будућу, не би требало поредити са стварањем исте политике у земљама Азије путем државног власништва, указује Миронов.

"Азији је држава све, неспоран ауторитет по Конфучијевом етичком моделу. И индустријска политика државе функционише по истом принципу, али далеко од тога да је увек успешна. У Русији такав модел доводи до расипништва и корупције", сматра Миронов.

Идеологија актуелне руске индустријске политике се може, према Миронову, формулисати на следећи начин: "Хајде да формирамо државне корпорације, из којих ће да се украде трећина средства, али ће остатак радити за економију. На том принципу, који је у економски модел утемељио лоповлук, погазивши све етичке и правичне принципе, не може се градити индустријски модел."

У савременој Русији се, како он даље наводи, потреба за државном индустријском политиком гледа само кроз две алтернативе - или њеним потпуним изостанком или "државним капитализмом" по принципу азијских економија.

Миронов сматра да Русију после учлањења у Светску трговинску организацију очекује јак притисак на домаћем тржишту - у аутомбилској, фармацеутској, хемијској индустрији, пољопривреди и многим другим гранама, због значајног снижења царина на те производе из увоза.

Према његовим речима, руској индустрији је у таквим условима потребна диверсификација, али не на домаћем тржишту, где се очекује заоштравање конкуренције, већ разноврсност извоза, оријентисаног не само на испоруке сировина, већ и производа прерађивачког сектора.

Колико је такав закључак Миронова утемљен на реалности довољно говори и податак да Русија још "судбински" зависи од високих цена нафте и природног гаса на светском тржишту, јер испоруком тих сировина остварује више од 40 процената укупног девизног прилива.