Правда за Гарсона!

Више хиљада људи прошетало је улицама Мадрида, у знак подршке шпанском судији Балтасару Гарсону, коме је пре пет дана почело суђење због тога што је, упркос договору о амнестији из 1977. године, наложио истрагу о злочинима у време Франкове диктатуре.

На скупу подршке Гарсону били су уметници, политичари и синдикалци који су носили транспаренте на којима је писало "Гарсоне, пријатељу, Шпанија је уз тебе", пренеле су агенције.

Гарсон (56) је оптужен да је, упркос договору о амнестији, наложио истрагу о судбини 114.000 људи који су нестали за време грађанског рата у Шпанији (1936-39) и диктатуре генерала Франсиска Франка.

На суђењу ће говорити 22 сведока одбране који ће сведочити у име породица жртава од којих су многе сахрањене у масовним гробницама широм Шпаније.

Очекује се да ће суђење трајати најмање месец дана.

Гарсон је у мају 2010. године суспендован са дужности у Националном суду, који је највиши кривични суд у Шпанији, и сада ради као консултант Међународног кривичног суда у Хагу.

Оптужбу против њега подигле су десничарске организације "Чисте руке" и "Слобода и идентитет".

Гарсон, кога медији често називају "крсташем европског правосуђа", сматра да се ради о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Истрага о злочинима почињеним у Франково доба покренута је 2008. године, али је, под притиском тадашње социјалистичке владе, убрзо суспендована.

Гарсонов покушај да истражи судбине несталих за време Франкове диктатуре направили су од њега непријатеља шпанске деснице, која га оптужује да отвара старе ране, док његове присталице тврде да су ти злочини сувише страшни да би били игнорисани.

Гарсон ужива велики углед у Шпанији и свету због истрага које је водио против сепаратистичке организације ЕТА и истрага о кршењу људских права у Јужној Америци.

Судија је постао светски познат 1998. године када је наредио изручење бившег чилеанског диктатора Августа Пиночеа из Велике Британије.

Гарсон је водио истраге против чланова некадашњег режима у Аргентини, Осаме бин Ладена и злостављања затвореника у америчкој војној бази Гвантанамо, на Куби, у оквиру које је намеравао да покрене поступак и против тадашњег председника САД Џорџа Буша. Против њега су поднете још две тужбе.

Два бизнисмена су га тужила да је незаконито дозволио полицији да снима разговоре између адвоката и њихових клијената, а оптужен је и због тога што је, наводно, обуставио истрагу о највећој шпанској банци "Сантандер" пошто је примио новац од једне банке из Њујорка.

Уколико буде осуђен у било ком од три случаја, Гарсону прети забрана рада до 20 година, што би значило крај његове каријере као судије.