Дан сећања у Немачкој

У немачком савезном парламенту, Бундестагу, поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, говор одржао 91-годишњи књижевни критичар Марсел Рајх-Раницки, који је преживео Варшавски гето.

Рајх-Раницки, најутицајнији послератни књижевни критичар у Немачкој, као младић из јеврејске породице 1938. је из Берлина депортован у Варшаву. Преживео је Варшавски гето, највећи део чланова његове породице страдао је у концентрационим логорима.

У присуству председника државе Кристијана Вулфа и савезне канцеарке Ангеле Меркел, Рајх-Раницки је детаљно говорио о времену које је провео у гету, за које је већ раније рекао да су га у животу одржали "поезија, љубав и музика".

Говорећи, како је указао као сведок историје, не као књижевни критичар и историчар, о протеривању и прогону варшавских Јевреја и о "смртној пресуди нациста над највећим јеврејским градом у Европи", Рајх-Раницки је рекао да је "исељавање из Варшаве имало само једну сврху и један циљ - смрт".

На почетку ванредног заседања Бундестага је председник парламента Норберт Ламерт подсетио на јеврејске жртве геноцида, као и на све остале страдале, припаднике мањина, хомосексуалце и инвалиде.

Судбину Марсела Рајх-Раницког, Ламерт је назвао "симболичном за искуства милиона људи" у то време. Сећање на жртве је за Немачку, "вечни задатак", додао је Ламерт.

Истичући да Немци морају "храбро и ангажовано" да се супротставе сваком десничарском екстремизму, Ламерт је рекао да и данас холокауст представља "упозорење да сви људи морају да живе слободно и без страха".

У Немачкој се од 1996. године 27. јануара, дан када су трупе Црвене армије 1945. ослободиле нацистички логор смрти Аушвиц, обележава Дан сећања на жртве нацизма.

Испитивање јавног мњења објављено поводом Дана сећања на жртве нацистичког геноцида показало је да сваки пети млади Немац у доби између 18 и 29 година не зна ништа о Аушвицу.

Али, истовремено 90 одсто грађана Немачке зна какав посебан значај за историју има овај концентрациони логор из времена нацистичке диктатуре. Међу грађанима старијим од 30 година 95 одсто зна детаље о Аушвицу.

Но, на западу Немачке 46 одсто људи није никада посетило ниједно спомен-обележје која постоје на местима где су некада били концентрациони логори. На некада социјалистичком истоку земље само 27 одсто људи није никада било на таквом спомен-обележју.