Иран: Притисци, претње и страх

Месец дана пошто је Међународна нуклеарна агенција за атомску енергију објавила извештај да постоје озбиљни докази да Иран наставља са развојем нуклеарног програма, Европска унија појачала је санкције тој земљи.

На новој црној листи је 180 компанија и појединаца, а под притиском Велике Британије, на листу ће доспети још 200 непожељних иранских предузећа. Иран је, у међувремену, ослободио више појединаца који су крајем месеца напали британску амбасаду у Техерану.

Поред Велике Британије, амбасадоре су из Ирана повукле и Немачка, Француска и Холандија, а званични Лондон протерао је иранског амбасадора.

Док Европска унија предузима дипломатске и економске мере против режима Махмуда Ахмадинежада, Сједињене Америчке Државе отвориле су путем интернета виртуелну амбасаду у Техерану, прву после 30 година.

Пошто Америка повлачи војску из Ирака до краја године, утицај Вашингтона на Блиском истоку, где Иран и Сирија у овом тренутку одмеравају снаге, могао би да ослаби.

Упркос тврдњама иранских власти да Техеран развија нуклеарни програм у мирнодопске сврхе, Запад је решен да обустави његов развој.

Да ли би коначница Арапског пролећа могла да се огледа управо у овом новом поретку снага на Блиском истоку и да ли ће се ова година завршити са сужавањем опција америчке спољне политике према том региону - питања су на која западне обавештајне службе и медији траже одговоре.

Обуздавање Техерана

Најважније питање је, заправо, да ли ће Вашингтон доживети пораз у обуздавању амбиција техеранских власти да спроведу нуклеарни програм.

Политички аналитичар за Блиски исток из Дубаја Тафик Рахим доводи у питање "зле" намере Техерана да направи нуклеарно оружје, упркос забрињавајућем извештају ИААЕ.

"Извештај је у великој мери састављен под притиском западних обавештајних служби. Ипак, исламистички режим је потпуно одан развоју нуклеарног програма без икаквих забрана, што брине САД, које сматрају да је недостатак рестрикција предуслов за прелаз са обичног на сложенији нуклеарни програм. САД не могу пуно тога да учине како би спречиле Иран да настави нуклеарни програм", истакао је Рахим.

Поред западних санкција, америчке обавештајне службе и даље траже све могуће начине да уђу у ирански систем и оцене реалну ситуацију на терену. То је, међутим, тежак посао, тврди директор Америчког форума за Блиски исток Денијел Пајпс.

"Обамина администрација је веома одлучна да заустави иранску нуклеарну производњу. Ипак, споља је тешко знати шта се дешава иза кулиса, па је сваки суд о томе незахвалан. Верујем да ненасилни покушаји да се обуздају иранске власти неће бити довољни. За то ће бити потребна сила", упозорио је Пајпс.

У међувремену, израелски министар одбране Ехуд Барак затражио је од САД-а да предузму одређене мере против Ирана.

Уколико се узме у обзир да време за доношење великих одлука измиче, неизвесно је на који начин израелски вапај може да утиче на одређивање америчке политике према Блиском истоку, што би додатно ојачало тензије у том региону.

"Могући једнострани потези Израела имали би велики утицај на америчку политику према Блиском истоку. То би приморало САД да примени озбиљније и сврсисходније мере него што би, иначе, био случај", каже Денијел Пајпс.

Друга страна приче

Аналитичар Тафик Рахим гледа на угроженост израелске стране на другачији начин и подсећа да је недавно први човек Дубаија, шеик Мохамед бин Рашид, био јасан када је реч о иранском нуклеарном програму.

"Бин Рашид је довео у питање учинковитост иранског нуклеарног оружја. Зашто би Иран био претња Израелу? Било какав нуклеарни напад не само да би угрозио све Палестинце, него би уједно изазвао и брзу деструктивну одмазду Израела. Истина је да би иранско нуклеарно оружје ојачало стратешку позицију те земље у региону, и то је оно што брине Запад, а не чињеница да би Иран напао неког", истиче Рахим.

Иран није једина земља на Блиском истоку која се супротставља сфери утицаја САД. Режим у Сирији покушава да остане на власти, упркос санкцијама Запада. Западни медији извештавају да је сиријски режим пред крахом, остављајући за собом више од четири хиљада убијених цивила.

Иако је Арапска лига окренула леђа сиријском председнику Башару ал Асаду, он тврди да и даље држи ситуацију под контролом у тој земљи.

Уколико, међутим, сиријски режим падне, Иран практично остаје без јединог савезника у региону, па му тежња за стратешким утицајем, као и наставком развоја нуклеарног програма виси о концу.

Изолација Ирана

У том случају, Иран би био потпуно изолован у арапском свету, сматра директор Америчког форума за Блиски исток.

"Уколико Асадов режим падне, то би био вероватно највећи ударац иранском циљу промовисања идеологије отпора у арапском свету, као и циљу иранских власти да постану вође антиционистичког покрета. Догађаји у Сирији утицаће у великој мери на цео регион", рекао је Пајпс.

Тафик Рахим додаје да би Иран остао изолован у арапском свету, не само због Асадовог одласка, него и због тога што би милитантни Хамас, чије су вође у Дамаску, био потиснут.

Уколико би се то десило једини савезник Техерана усред арапског света био би Хезболах, проиранска паравојна формација с упориштем у Либану. Хезболах је од 2008. године на мети Саудијске Арабије, иначе, главног савезника Америке у региону.

С друге стране, Русија и Кина, вођене економским интересима, узеле су у обзир стратешки значај Ирана у региону због великих извора нафте, па су се суздржале да упуте јасну критику властима у Техерану када је реч о нуклеарном програму.

Страни аналитичари сматрају да је неразумно тврдити да ће Иран преузети контролу над Ираком од почетка следеће године и учврстити стратешки положај на Блиском истоку, али чињеница јесте да Иран стрпљиво чека да се Америка повуче како би почео да блокира све иницијативе упућене развоју нуклеарног програма.