Остојићево у знаку гушчарства: Манифестација као подстицај за повратак белих јата

У Остојићеву 10. "Дани гусака" окупили су 30 тимова из целе Војводине и Мађарске. Поред промоције гастрономских специјалитета од гушчијег меса, манифестација има циљ да подстиче гушчарску производњу и укаже на неискоришћени потенцијал узгоја гусака у Србији.

Гулаши, паприкаши, супе, печено месо, чварци…само су неки од специјалитета који су се припремали на јубиларним, 10. ,,Данима гусака" у Остојићеву.

,,Прва категорија су печења: печена џигерица, затим пуњени гушчији врат и фаширане шницле. Следећа категорија је паприкаш, који ћемо направити од изнутрица и разног поврћа’’, објашњава Иштван Бодор, из Мађарске.

Смиљка Малешев, из Зрењанина, описује своју кухињу: ,,Ја кувам на банатски начин, на старински. Без шаргарепе, без вегете, без зелени, клот. Са кнедлама, и наравно кромпир”.

У северном Банату, где су бела јата гусака некада била природна слика сваког сеоског сокака, Миклош Репергер из Остојићева, у општини Чока, данас је један од ретких чувара ове традиције. Његово имање краси јато од 300 гусака.

,,Трудимо се да буде што више. На неки начин покушавамо, на осталим неким манифестацијама да присуствујемо и да кажемо људима да има ту и гусака”, напомиње Миклош Репергер.

У Мокрину је некада било 20.000 гусака, па мештани путем ,,Гусанијаде” покушавају да наставе традицију гушчарства у овом делу Баната.

Живица Терзић, из Удружења ,,Бело перо” наводи: ,,Сад је тај број на око 1.500 до 2.000 јединки. Сад их има можда до 3.000, јер сад је сезона”.

Гушчије месо је врло квалитетно, али га из домаће производње у месарама и продавницама једноставно нема. У неким трговинана може да се нађе увоз из Мађарске.

,,То су фарме од више хиљада гусака. Они су конципирали производњу гушчије јетре као премијум бренда и производа који остварује цену. Остало од гуске дође као нус производ. Е, та прича би овде исто требала”, упућује Јосип Чешљар из Пољопривредне стручне службе Сента.

Док су се у прошлости гуске највише држале ради производње меса и јетре, али и јаја и перја којима се пунила постељина, у данашње време најтраженија је гушчија маст.

Миклош Репергер, организатор ,,Дана гусака” у Остојићеву, додаје: ,,Зато што је то лековито. Бронхитис, астма се лечи. Тако да то можемо доста лако продати”.

Млади који желе да се баве сточарством данас радије бирају овчарство и товно говедарство, јер у узгоју гусака још увек не виде јасну перспективу. Ипак, стручњаци кажу да потенцијал постоји, јер Банат располаже адекватним ресурсима-ту су пашњаци и рибњаци, што пружа идеалне услове за повратак ове занемарене гране пољопривреде.