Нови извори протеина – одговор на климатске промене и изазове у производњи хране

Са 36 до 40 одсто протеина зрно соје је наиздашнији извор ове компоненте у храни за животиње. Суша је у протекле две године смањила површине под сојом за 70 посто, па је поремећена и протеинска стратегија. Та тенденција се може наставити у будућности, па стручњаци траже алтернативне изворе протеина.

"Инсекти и брашно од инсеката одавно се примењује у многим земљама. Покушали смо да развијемо са 36-40 одсто протеина зрно соје, које је наиздашнији извор ове компоненте у храни за животиње. Суша је у протекле две године смањила површине под сојом за 70 посто, па је поремећена и протеинска стратегија. Та тенденција се може наставити у будућности, па стручњаци траже алтернативне изворе протеина“, истиче Оливера Ђурагић са Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Амерички рак који је населио Дунав, угрожава природну равнотежу у овој реци, па су покренути пројекти како би се сагледала могућност да се ова инвазивна врста и искористи.

"Од меса тог рака развијамо иновативне производе за исхрану људи и животиња, као што је, нпр. маринирано месо рака и кобасице за кућне љубимце. Такође желимо да искористимо и љуштуру за израду амбалажних материјала“, каже Татјана Пеулић из Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Коришћење хемијских средстава за заштиту усева, потрошачи виде као као проблем за здравље, док произвођачи и стручњаци наводе да је тако нешто неопходно. Највеће препреке на путу од њиве и фарме до безбедне хране су микотоксини, нови патогени и штеточине, дуги ланци снабдевања.

"Сви резултати и сва сазнања су у складу са европским регулативама. И ако посматрамо саму безбедност хране, можемо рећи да Србија има добре законе о контроли квалитета и безбедности хране", истиче Милош Пелић, директор Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

О новинама у овој области говорило се на конгресу „Foodtech 2026“, који је у Новом Саду организовао Научни институт за прехрамбене технологије. Ова установа је обележила две деценије рада, а за то време је између осталог реализовано 69 међународних и 63 домаћа пројекта.