"Између судбине и обичног живота" на Бориним позоришним данима

После премијере домаћег ансамбла ‚‚У потрази за Ташаном‚‚ у режији Небојше Брадића, и наставак посвећен Бори. Народно позориште и редитељ Југ Радивојевић доносе ново читање ‚‚Божјих људи‚‚ и прича о маргинализованима, одбаченима.

„То су људи који су на маргини, али имају исте проблеме као обични људи, они воле, и они су остављени, и они су љубоморни, и они имају своје снове“, каже Вања Ејдус, глумица.

Глумац Недим Незировић додаје: ‚‚Лишени су неких основних ствари у животу, али су духовно можда и богатији од свих нас који живимо у неком, ајде да кажем, изобиљу“.

„Није конвенционална поставка ‚‚Божјих људи‚‚ то нема класичну драмску структуру, то је више визуелна поема, то је нешто што блиско описује ово што ћемо вечерас извести“, наводи Александар Вучковић, глумац.

Између судбине и обичног живота - слоган је фестивала. И „Мартин удио“ по тексту Сање Милосављевић, редитеља Николе Бундала, потврђује слоган. На сцени, са глумцима Народног позоришта Републике Српске јаке емоције, кроз страдање и живот, идентитет, породицу, вишедеценијску епску причу.

„Није прича о страдању или некој трагедији, ово је заправо баш напротив, прича о преживљавању и прича о погледу ка будућности и наслеђу, потрази за идентитетом, и негде смо гледали да извучемо поуке из свих тих ствари, а не да само ламентирамо над нашим трагедијама, које су се, на жалост, дешавале током 20 века“, истиче Никола Бундало, редитељ.

Жене у центру приче и у ‚‚Пукнатини‚‚ комаду из театра ‚‚Иван Радоев‚‚ из Бугарске, женски затвор, штрајк, насиље и кривица.

Нађа Дердерјан, глумица каже да - иза бунта због нечег што је сасвим уобичајено, као што су, на пример, услови рада кројачица, стоје много дубље теме о женама, које се тичу свих нас.

„Уна“ по мотивима романа Моме Капора, у драматизацији Стевана Копривице, у режији Дејана Пројковског, емотивна драма о љубави и друштвеним нормама.

„У свакој драматургији заправо се ради увек о неком појединцу који мисли и осећа, и онда се нађе у проблему, то сам говорио у још пет, шест представа и ликова које сам играо, тако да и поред свих заплета и односа и љубавне теме, увек се своди на контекст и човека који обмишља свет у којем живи“, сматра глумац Никола Ристановски.

Вечерас је на програму ‚‚Моје позориште‚‚ Атељеа 212, у режији Бориса Лијешевића, сутра ‚‚Црно злато‚‚ у режији Оливера Фрљића, Београдског драмског позоришта. Фестивал се завршава 28. октобра, балетом ‚‚Нечиста крв‚‚ у част награђених.