У Јагодини одржан скуп социјалног и економског оснаживања теже запошљивих и осетљивих група
Женски центар „Жена за жену" из Јагодине у сарадњи са удружењима Рома из Пожаревца и Бора низом акција промовише интеграцију теже запошљивих група на тржишту рада. Пројекат се од прошле године спроводи у Србији у партнерству са организацијом СОДИ из Берлина.
На истом задатку јавни, привредни и цивилни сектор као и представници, удружења, школа, вртића, све са циљем да се институције повежу како би интеграција и запошљавање равњивих категорија друштва били што ефикаснији. Они који свакодневно раде са ромском популацијом лако препознају проблеме.
„Најчешћи проблеми зашто су они ван система када је у питању тржиште рада је управо њихова дигитална писменост и бирократија значи огромна папирологија која је њима потпуно страна и то је моменат када они одустају да се уопште да конкуришу и да буду на самом тржишту", каже Ивана Марковић, председница Женског центра „Жена за жену", Јагодина.
Подршка, али и позитивни примери из најближег окружења често су велики мотив људима из рањивих категорија да се образују без обзира на препреке.
Бојана Алексић, апсолвент Факултета педагошких наука у Јагодини каже да јој је првенствено и циљ да се труди да представи добар узор својој заједници. „Желим првенствено да покажем својим Ромима да и они и те како могу да буду успешни и да ови фактори који утичу на наше необразовање, осипање из система јесу нешто што може да се преброди", наводи она.
Да се тешкоће преброде, како се чуло на округлом столу, многим мерама помаже и држава па је знатно већи број младих високообразовних Рома који су нашли адекватно запослење у јавном сектору и приватним фирмама.
„Мало се променила парадигма како се гледа на ромску заједницу данас се све више гледа као на потенцијал, на радну снагу коју треба укључити на тржиште рада које треба да да допринос економском развоју наше земље. Јако су нам важни програми стажирања за младе Роме и имамо доста примера где су ти млади добили посао за стално након тих конкурса стажирања", истиче Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.
Без образовања, тешко је до посла па је један од главних циљева у стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2030. године да се проценат завршетка основне школе међу ромском децом са садашњих 64 подигне на изнад 90%.
