Функција сточарства у сеоском туризму
Развој сеоског туризма директно је повезан и са развојем сточарства. Неискоришћена прилика је продаја прерађевина од меса и млека са кућног прага и стварање локалних брендова. Ово је, између осталог, истакнуто на скупу о развоју сточарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је једна од тема била функција сточарства у сеоском туризму.
Газдинства које се баве сеоским туризмом треба подстицати да очувају аутохтоне расе стоке од којих се добијају јединствене домаће млечне и месне прерађевине. Те укусе туристи памте, па желе и да их купују, истакнуто је на међународном "Симпозијуму о сточарству ИСАС 2026" који организује Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду.
"Наши уважени професори технологије покушали су да направе индустријски кајмак, индустријску сремску кобасицу, кулен и суџук и нису успели. Ти управо занатски производи су уствари прави мамац поготово аутохтоних сорти и раса животиња", каже Драго Цвијановић, Факултет за хотелијерство и туризам Врњачка бања.
Међу могућностима за бржи развој сеоског туризма наводи се удруживање.
"Једно газдинство ће да производи сирове производе, једно ће да се укључи у прераду, можда у малим количинама јер постоје правилници везани за то како се и у којим обимима сме производити односно вршити прерада тих производа на газдинству. А неко ће да се бави пружањем услуга преноћишта, а четврти ће можда то да пласира кроз свој ресторан", наводи могућности Марија Николић, са Пољопривредног факултета Београд.
Сточарство је између 2 пописа пољопривреде претрпело највећи пад. Млечних крава је на пример мање за око 22%, свиња за 33%. Опоравак зависи од решавања бројних изазова.
"Да ли ћемо се држати зелених агенди, да нешто морамо да мењамо, јер ми имамо изазове и са аспекта променљивих инпута на тржишту, имамо изазове код малих фармера, имамо изазове код тих климатских промена, имамо изазове у односу на ниво технологије, технике, модерности и опремљености које ми још увек нисмо досегли. Можда се неки преструктурирају, али да буду конкурентни", истиче Денис Кучевић, са Департмана за сточарство Пољопривредног факултета Нови Сад.
Научна истраживања могу да понуде решења, која због комплексности проблема не могу бити орочена или ограничена.
Ненад Магазин, декан Пољопривредног факултета Нови Сад каже да цео сектор очекује готова решења. „Цео сектор не види да ми морамо да направимо истраживања, да та истраживања коштају, па да онда можемо да имамо решење, а да они већ треба да сарађују са нама и да учествују већ у фази истраживања", наводи он.
У Србији се свега 0,2 одсто газдинстава бави сеоским туризмом, у Аустрији их је например 6 одсто и свако такво домаћинство има неку везу за сточарством.
