Традиција кожарства у Зрењанину дуга 160 година
Мањи број броја говеда и строги услови Европске уније за поступак прераде сирове коже, довели су до тога да се овим послом у Србији бави само кожара. Да би испунили квоте према страним партнерима, компанија "Дафар" из Зрењанина недостајући део сирове телеће и јунеће коже увозе, а имају и сталну обавезу да се придржавају еколошких стандарда који су за ову област прераде сваке године захтевнији.
Кожа прерађена у Зрењанину најчешћесе користи за израду мушких ципела познатих европских произвођача. Део је намењен и за опремање унутрашњости аутомобила.
"Око 95 посто се пласирају на инострана тржишта од којих су највећа Италија, Шпанија, Енглеска,и ту су још поједина тржишта попут Француске и Португала. На годишњем нивоу количина готове коже која се пласира на европско тржиште износи око 220 хилада квадратних метара, то је ред величине око14 милиона евра" каже Ђанлука Романели, копманија "Дафар".
Без сталног улагања у овом сектору нема профита. У зрењанинској кожари су радили и на побољшању заштите животне средине, постројење за пречишћавање отпадних вода је капацитета 500 кубика дневно.
"По мојој некој статистици у ових двадесетак година око девет милиона евра је уложено у реновирање што погона, што ових процесних буради за производњу, машинског парка, завршног одељења, пречистача отпадних вода, нове хале за складиштење сирове коже" наглашава Зоран Галовић, директор компаније "Дафар".
Захтеви Европске уније везани за прераду коже се мењају сваке године. Оно што је од хемикалија кориштено у предходном периоду, врло брзо доспе на листу непожељног због лошег еколошког утицаја.
"Пошто се ради доста за Европску унију ми смо гледали да имплементирамо све стандарде који се од нас захтевају, стандарде специфичне за аутомобилску индустрију, део погона је под Хасапом који нам је исто тако битан због крајњих корисника неких наших производа", објашњава Драгана Лацо, технолог.
Проблем и у овом делу привреде је недостатак стручних радника. Компанија је спремна да се укључи у систем дуалног образовања и да се у Зрењанину поново школују кожарски техничари.
