Лесковац: Исповест жена које болују од мултипле склерозе у представи
Тридесетшестогодишња Лесковчанка Јелена Милићевић, упркос дијагнози мултипла склероза, завршила је факултет, а активна је у Удружењу оболелих од мултипле склерозе, чији је и председник. Са циљем да се о борби, која је саставни део живота оболелих, говори што више, написала је лични и емотивни сценарио за представу "Мој пут".
Снови, планови, жеље тада двадесетједногодишње студенткиње Учитељског факултета прекинути су у трену. Проблем са видом дошао је изненада и био једини симптом. На дијагнозу мултипла склероза није дуго чекала. Шок је уследио тек када је сазнала шта са собом носи.
„У тренутку кад прочитате шта је уствари мултипле склероза онда видите да то може да буде јакоозбиљно, а то су у том тренутку инвалидска колица, болест која је неизлечива да још увек нема лека тако да зна да буде, да се запитате шта сада",каже Јелена Милићевић, председница удружења оболелих од МС у Јабланичком округу.
Није се Јелена никада запитала зашто баш ја. Схватила је да само нестварном снагом и корацима који не смеју престати може да се избори са болешћу, препрекама, страховима, предрасудама. Помоћи другима непрекидно говорећи о мултиплој склерози постала је њена мисија. Тако се изродио и „Мој пут".
„Представа је у ствари исповест жена које болују од мултипле склерозе, са чиме су се оне све суочавале кроз живот, шта су све пролазиле од симптома до неких дешавања личних у приватном животу, тако да јесте прилично лично", каже Јелена Милићевић, аутор представе „Мој пут".
Изазов је ово био за лесковачку глумицу Наташу Пејић, која је сваким дамаром осетили Јеленину исповест. Кореограф и балерина Нађа Томић помогла јој је да и кроз покрет дочара кроз шта све пролазе жене оболеле од МС.
„Стално треба говорити о томе и да би требали стално то је оно што ја радим, покушавам сваки пут кад постанем обесна у том свом здрављу да будемо мало захвалнији и да будемо емпатичнији према ономе што особа поред нас доживљава и пролази", сматра глумица Наташа Пејић.
Колико емоције, снаге, бола и борбе је стало у недугу представу која једноставно мора наставити да живи.
„Мислим да сте могли да видите да смо сви из сале изашли прилично емотивни, прилично потресени причм, ова прича је била врло снажна, Јелена је неко ко целу ову причу носи веома снажно и врло дуго", наводи Весна Савић из Друштва мултипле склерозе Србије.
Јелена је снагу пронашла у себи, подршку у супругу који се суочава са истом дијагнозом. Њихов живот јесте борба у којем је свако јутро иако другачије, радост и порука окружењу да је сваки оболели изнад свега човек.
