„Културна ризница Лесковца" - капитално дело историчара Верољуба Трајковића
Лесковачки историчар Верољуб Трајковић приредио је капитално дело, у којем је обухватио историјско благо Лесковца од његовог првог помена као градског насеља 1400 године, у повељи кнегиње Милице, до данашњих дана. Под заштитом државе у Лесковцу је 51 објекат. Они осликавају историјске периоде, кроз које је град пролазио и говоре о богатој традицији и архитектоском наслеђу града на Ветерници. Цео пројекат подржало је Министарство културе.
Дух једног града, његову културу, менталитет његових становника, историјско наслеђе, најбоље осликава архитектура. По њој се јасно огледају историјски периоди, благостања, развој, али и страдања. Право је благо када се све сажме међу корице. Историчар Верољуб Трајковић свој позив схватио је као мисију. Иако у пензији и даље неуморно ради, а капитално дело „Културна ризница Лесковца", може се слободно рећи, круна је његовог вишедеценијског научног истраживања.
“Ја сам то систематизовао у 7 поглавља почевши од археолошких налазишта преко манастира и цркве, споменици и меморијали онда имамо објекте јавне намене имамо градитељско наслеђе Лесковца у приватном поседу има 24 објеката, односно кућа”, каже историчар Верољуб Трајковић, аутор књиге.
Под заштитом државе у Лесковцу је 51 објекат. Неки су очувани, неки нису. Тонкићева палата, кућа Боре Пиксле, Шоп Ђокићева кућа, кућа Сотира Илића, Влајчићева палата, цркве и манастири само мали дело културног блага које Лесковац има и које је на срећу до данас очувано, иако је у савезничком бомбардовању пре 82 године градско језгро потпуно уништено.
“У том дану за скоро пола сата бомбардовања биле су тепих бомбе порушено је 450 објеката, а порушено је још толико и више”, наводи Верољуб Трајковић.
Лесковац има чиме да се поноси, а младе генерације могу и морају наћи узоре у људима који су имали визију и оваплотили специфичан и препознатљив лесковачки дух. Зато ова књига има посебан значај.
"Није лако чувати културно добро јер оно захтевно пре свега тражи пуно новца, али ако смо донели ако имамо споменике културе који говоре о изузетној културној баштини једног града онда морамо да нађемо средства да то одржавамо како ваља”, наводи Верољуб Трајковић.
Очување културног наслеђа захтева изграђен систем вредности који не подразумева само доношење закона и прописа. А ново време доноси и нова правила која град на Ветерници полако остављају без индустријског наслеђа. Од фабрика, препознатљивих грађевина некадашњег познатог текстилног басена, остали су само димњаци. Ускоро ће их заменити тржни центри и стамбене зграде.
