У Голупцу одржан Сајам Дунава – традиција, гастрономија и спорт на обали реке

Дим и гужва на обалоутврди сигуран је знак Голубачког котлића, а идеалан рецепт за рибљу чорбу тражи се већ 60 година. Овог пута су покушали и Словенци, иако више воле своју чорбу од вргања.

“Не кувамо рибљу чорбу, јер немамо рибу, али наша Крка долази овде у ваш Дунав. Тако да кувамо чорбу, али немамо традицију, сад смо дошли да се научимо, а следеће године ћемо звати вас у Словенију, па ћемо решити ко је бољи”, каже Марјан Новка.

Зоран Лазић како тврди, никада не долази с намером да победи, већ да се дружи, али више пута је освајао прва места. Како правила налажу, риба мора да буде из Дунава. Он ставља четири врсте: сома, шарана, мрену и деверику.

"Мора да буде риба квалитетна и свежа, то је најважније, да се ускладе зачини, вода и риба, количине, да се не претера са ничим”, открива Зоран.

Риболов у Голупцу темељ је живота већ 10.000 година. Дуго је Госпођин Вир у Ђердапу посебном повељом Кнеза Лазара био уступан Дубровчанима, како би ловили моруну која је баш ту долазила из Јадрана да се мрести. Изградњом Ђердапа све се променило, али сва та историја која је протекла Дунавом и даље се може осетити у Голубачком котлићу.

"Први голубачки котлић, капетанске игре, манифестација националног карактера, тркање чамаца до пецања на пловак и кување рибље чорбе. Победник добијао награду златни голубачки котлић”, подсећа директор Музеја „Голубац“ Марја ђокић.

Захвалност реци од које живе и уз коју уживају, Голупчани показују већ осамнаест година Сајмом Дунава. Ове године, први пут је одржана Џет ски Клоуз курс - трка националног шампионата као показна вежба за међународне шампионате чију организацију такође планирају на најширем делу Дунава.

"Ширина Дунава је 7,5 километара, што нама одговара и ми мислимо да поред једрења које је овде заживело доведемо такмичаре из целе Србије, али и Грчке, Италије, Немачке, Турске Мађарске и Бугарске које су нам важне у промоцији Србије”, каже Вељко Шукало.

На обали се учврстио и један средњовековни логор. Посетиоци су могли да виде како су изгледале борбе, ковање оружја, кухиња, крчма, како је звучала музика, и плес са ватром и мачем.