"Југо је радна машина"- прича о Мачванину и аутомобилу који не стаје

Овај југо звани „Бесмртни“ превезао је више терета него неки камион. Његов власник, Богољуб Баштовановић из Богатића каже да га у послу никада није издао, иако је стар три и по деценије и да је рецепт за виталност као и код људи, стална активност и одржавање.

"Као што видите и данас југо је радна машина. Са њим обављамо све пољопривредне радове, пошто се бавимо кошењем. Вуче приколицу, излазимо народу у сусрет када треба нешто да се баци, југо је буквално 20 сати у раду“, истиче Богољуб.

У воћњаку четири сестре Давидовић у Штитару, које су наследиле имање без искуства у пољопривреди, осим Бесмртног југа раде и вредне руке колегиница које су дошле да помогну.

"Солидарисале смо се и кренуле, махом су овде запослени из здравтства или су у радном односу или пензионери. Ми долазимо по потреби. Дошао је господин Баштовановић са својим југићем и то нам много значи, 50 посто посла олакшава, не морамо да носимо гајбе“, каже Гордана Павловић.

Игром случаја сам упознала мог друга Боју који има свог југића и много нам је помогао у воћњаку, После татине смрти нисмо знале како ћемо, све смо радиле ручно“, напомиње Александра Давидовић.

Југо је плаћен само четири стотине евра, а већ је зарадио новог, каже Богољуб, који очекује да буде у првих десет купаца. Осим рада на њиви, одржава 40 мачванских дворишта, али се бави и хуманитарним радом.

"На иницијативу другарице недавно смо ишли у Бељин да покосимо, код две жене које живе у контејнеру. Покосили смо, нисмо хтели ништа“, каже Богољуб.

Осим по Бесмртном југу, Боја Баштовановић познат је и као рекордер по кумствима у Мачви. До сада је крстио 20 малишана. Ових дана спрема се за још једно крштење, а добио је лепе вести о још три принове.