Захваљујући туризму скоро напуштено пиротско село Власи доживљава препород

На улазу у село Власи дочекује вас Јерма, једна од најлепших и најчистијих река Србије. Од недавно добродошлицу вам жели и апостол Јерма. Његову икону на камену, урадио је Светозар Пандуровић, академски сликар, уметник који црпи инспирацију из предивне природе Влашке планине.

„Почео сам да радим слике на камену, које су тематски везане за наш Лепенски вир, али и за Стари завет. А апостола Јерму сам урадио на камену јер сам схватио да је река морала да добије име по апостолу Јерми и да не постоји ни једно друго објашњење”, наводи Светозар Пандуровић, академски сликар.

Лепотама кањона Јерме није одолео ни Миодраг Јовановић, првак опере Народног позоришта у Београду.

Миодраг Јовановић, оперски певач истиче: „Ја никад нисам боравио источније од Ниша до четврте деценије живота. Онда сам дошао овде захваљујући супрузи и заљубио се у ово село и овај пејзаж. Ако нешто омогући да овај крај преживи и заживи то је управо туризам и неки култрурни садржаји.“

Близина манастира Поганово и Суково, невероватна природа и колонија уметника, у Власи је довела и фрескосликара Ђорђа Маринковића. Његов сан је да давно напуштена сеоска школа постане стециште уметника.

„Где би имали ликовне поставке, књижевне вечери, а поставка би била стална. Село има неколико уметника који су већ поклонили у аманет и легат своја дела“, каже Ђорђе Маринковић, фрескосликар.

Мештани подржавају уметнике и развој туризма, јер схватају да је то једини начин за препород села.

„Свако у свом срцу мора да се бори за своје село. Верујем у све људе који су ту. Сложни смо и сакупљамо се за сваку акцију. Чланови одбора су ти иницијатори и ударници када треба да се ради“, наглашава Радиша Димитров, из села Власи.

Најпознатији уметник из овог краја, вајар Зоран Мојсилов, који живи и ради у Америци, жели да остави свој легат будућем Уметничком центру у селу Власи. Он истрајава у борби да село својих предака, кроз уметност учини лепшим и бољим.