Представљена књига посвећена стратегији о задругарству

Задружно организовање у Србији се у односу на моделе кооператива у европским земљама разликује по броју удружених чланова, јер их у оквиру једне задруге например у Италији има више хиљада. Други циљ коме треба да теже српске задруге је утицај који могу да имају и на задругаре и на државне органе.

"Први подстицаји у неким земљама ишли преко задруга. друго , ако се врши промет унутар задругара у задругарском сектору, тај промет је ослобођен пореза. Произвођачи, централно су препознали своју улогу на тај начин што су могли да агрегатирају своје пре свега производне капацитете, капацитете у механизацији, капацитете у прехрамбеној индустрији", каже
Душан Тадић из Земљорадничке задруге Кузмин.

Више од 88 одсто произвођача млека у Србији има мање од десет грла, они кризе и ценовне ударе попут оног с почетка године када је било вишкова млека, обуставе откупа и смањења откупне цене не могу да поднесу сами, а један од начина за превазилажење сличних криза је удруживање.

"Нажалост показао се један тренд пада произвођача који располажу са мањим бројем грла. Без обзира да ли је то у говедарској, свињарској, живинарској производњи. Апсолутно ако постоји једна јасна пословна идеја, једна жеља за удруживањем и коцепт који треба да примене уз сво поштовање биосигурносних мера, они итекако имају перспективу", каже Стамен Радуловић са Факултета ветеринарске медицине у Београду.

Задруге или удружења пољопривредника су модели који се најчешће примењују у Србији, који углавном не користе довољно државне мере, као што је могућност да извозе.

"Имате системску помоћ државе и у формирању, у упису у регистар људи који извозе и у контроли квалитета производње и у контроли онога што ћете да извезете. Све је системски решено само морате да се информишете, морате да пратите и да слушате струку", наводи Милица Јанковић из Министарства пољопривреде.

Искуства стручњака и задругара о пословању и предностима задруга обрађена су у књизи "Будимо прави задругари" у којој је Задружни савез Србије прикупио ставове стручњака о будућности задругарства.

"Неки старт апови за новоформиране задруге где се удруже пољопривредници да направе једну бизнис пословну идеју, да препознају тај пословни интерес. Ми смо их увек усмеравали ка новим технологијама, да граде складишне, прерадне капацитете. Јер у овим временима ценовних диспаритета увек треба имати неку одступницу, а задруга је добро да има неки прерадни складишни капацитет", каже Никола Михаиловић из Задружног савеза Србије.

Од 5127 свих врста задруга активно је око 3000. задружни савез Србије сматра да би требало донети Стратегију развоја задругарства и задругама обезбедити бескаматно кредитирање.