Овогодишњи род трешње биће један од најбољих у протеклој деценији, процењују стручњаци

У Земљорадничкој задрузи "Агродунав" у Каравукову на засадима трешања старим од осам и дванаест година су проређивали род. На гранама је остало 50 одсто плодова. Уз то нова техмнологија је и зелена резидба. Пре зрења одстрањене су гране које сметају, а тиме се помогло плоду да буде крупнији.

“Много већи учинак током бербе када он не мора да је тражи. Све је видљиво и много се повећа учинак берача. Затим, трешња стабло не троши храну на водопије, на ове гране које су вишак, него све усмерава у плод и у родне пупољке за следећу годину. Моја нека процена је дванаест до тринаест тона по хектару, значи никада до сада овако није било", наводи Стеван Станојковић, директор ЗЗ "Агродунав" Каравуково.

Да би се трешња продала на тржишту Европсне уније мора да испуни одређене стандарде, пре свега да плод буде крупан, петељка на свакој трешњи, расхлађена од воћњака до продавнице.

“Када су правили пројекцију у Европи, шта у будућности када је у питању квалитет трешње, које особине треба да испуњавају сорте: да су транспортабилне, да су изузетно крупне, да су преко 28 милиметара. Они су чак навели да буде берба по сату двадесет килограма. Замислите ове ситне трешње колико треба часова да се убере само двадесет килограма. Погледајте сад ове где ниједан плод није испод 30 милиметара", истиче Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.

Као једна од воћних врста која прва доспева у континенталном делу Европе, трешња је веома тражена, посебно што има позитивних ефеката на здравље.

“Оне су занимљиве јер су богате витаминима, минералима, антиоксидансима, фитохемикалијама. Имају једну занимљиву ствар да имају низак гликемијски индекс. Што самим тим значи да су доста погодне за људе који имају проблема са шећером, тачније који имају дијабетес, где имају ту добру контролу глукозе. Тако да било ко има проблема са шећером може опуштено да их користи", истиче Јелена Кесеровић, доктор природне медицине.

Будућност у гајењу трешања у Србији је подизање засада сортама са крупним плодом. Два милиметра већи пречник трешње обезбеђује 20 одсто вишу цену. У Србији има око 4500 активних засада, овогодишњи род би могао да превазиђе рекорд из 2017. када је било произведено 28 хиљада тона.