Сланкаменачки Виногради на Дан трешње: Шта од ове сезоне очекују узгајивачи трешања?

Свако стабло трешње на 17 и по хектара је заштићено од кише, града, сунца и ветра, као да је у великом пластенику. Богат род раних сорти потврђује да је микроклима идеална. У дане кад дозрева нападају је инсекти, каже Маријана Петрушић стручњак за заштиту биља у воћњаку БМК аграра у сремском месту Сланкаменачки Виногради. Овај воћњак једини у Србији зато има посебну заштиту од инсеката.

"Да би се један засад сматрао савременим засадом, потребно је да има између осталог и антиинсект мреже, који спречавају улазак инсеката у засад. С обзиром да имамо све мањи број регистрованих препарата који могу да се користе у заштити морамо да укључимо све додатне мере како би осигурали наш род", каже Маријана Петрушић, стручњак за заштиту биља.

Произвођачи очекују принос десет посто виши од просека у оваквим годинама. Не могу га упоређивати са прошлом сезоном, када трешања практично није ни било уз цену која је достигла четвороцифрен износ у динарима.

"Ми произвођачи трешања то не волимо из једног простог разлога, ако једна групација људи може да купи трешњу онда ми нисмо срећни. Срећни смо када трешњу може да купи сваки домаћин. Оно што је важно за производњу трешања то да је цео регион је добро родио и биће доста велика понуда. Самим тим ће бити и нижа цена", наводи Богдан Мамузић, власник воћњака "БМК Аграр" Сланкаменачки Виногради.

Из Воћњак у Сланкаменачким Виноградима комплетан род ће у Немачку, предходно класификован програмима на бази вештачке интелигенције и расхлађен на два степена у погону до кога трешња са гране стигне за један сат.

"Кад је уберемо треба добро да је складиштимо, треба добро да је обрадимо у хладњачи, треба добро да је упакујемо и тек онда иде на европско тржиште. Све то захтева јако много времена, јако много знања и доста пара кошта. И онда не може та трешња да буде јефтина никад више на малопродаји. Да је трешња берзанска роба. Сваког четвртка добијамо цене трешања која је на берзи и онда сваку следећу недељу излазимо по тој цени", истиче Милутин Карас, "Агрофертикроп" Суботица.

Србија под засадима трешње има активних између пет и седам хиљада хектара. Нема података колико их производи по захтевима европског тржишта.

"Морају да буду калибра негде преко 28 милиметара и сваких наредних два милиметра је двадесет посто већа цена. Србија је максимално зарадила 2022. године негде око девет милиона долара. Ова година је тест да видимо да ли је довољно ових плантажа које смо подигли и да видимо какав ће бити интерес Европске уније", каже Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство

Најзначајније иновације у производњи приказали су стручњаци из Грчке, Италије, Немачке, Данске на "Дану трешње" у Сланкаменачким Виноградима. Овом приликом је истакнуто да се на овом месту планира подизање засада на укупно 50 хектара.