60. Борина недеља у Врању

Књижевница Љубица Арсић у беседи о Станковићу наводи: "Чим одшкринемо капију и закорачимо у књижевно двориште Боре Станковића све што у њему видимо није безбедно пред судбином пишчевих јунака које он прати у стопу, ослушкује сваки удисај, предвиђа мисао."

Беседе и есеји посвећени Борисаву Станковићу традиција су деценијама. Тако почиње и завршава се једна од најдуговечнијих књижевних манифестација у Србији. Бора и његово дело инспирација су многим савременим писцима.

"Како је он истражио поље женскости и тај женски континент и до које мере то може мени као писцу да користи. Да ли постоје неке везе, у којој мери су те везе актуелне, и зашто је Бора Станковић класик", каже књижевница Љубица Арсић.

Љубица Арсић добитница је "Борине награде" за прошлу годину, овогодишњи лауреат је Видосав Стевановић за целокупно књижевно стваралаштво.

Списак добитника представља својеврсну антологију савремене српске прозе.

Књижевник Милорад Павић 1992. године говорио је: "Таква награда у исто време значи и награду свим оним критичарима, критичаркама који су код нас и у свету већ писали о "Унутрашњој страни ветра"."

Прва "Борина недеља" почела је 21. октобра 1967. године, захваљујући групи познавалаца Бориног дела. За шест деценија ниједном није изостала, ни током бомбардовања, ни пандемије коронавируса.

"Ми на "Бориној недељи" покушавамо да будемо увек актуелни и нови, да не помињем значајне теме које су се зачеле овде и које нису оставиле равнодушном српску књижевну и културну јавност", наводи Мирослав Цера Михаиловић, уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић".

Међу више од 700 учесника био је и нобеловац Иво Андрић, Десанка Максимовић, многи академици, признати књижевници из Европе и региона, представљени су значајни часописи и издавачи.