Како Смедеревци чувају сећање на Димитрија Давидовића

Прожет идејама Француске револуције, Димитрије Давидовић је читаво своје деловање посветио политичком и културном напретку младе српске државе. У, по тадашњим оценама, превише либералан Сретењски устав, била су укључена законодавства најразвијенијих европских земаља. Устав су осудиле Турска, Русија и Аустрија јер је, како су проценили, давао превише права обичном човеку. Под међународним притиском, Сретењски устав је укинут после само 55 дана, а потом је уследила смена Давидовића који је, на крају, морао и да напусти престоницу и насели се у Смедерево, где је 1838. године и преминуо.

"Димитрија Давидовића многи описују као оца српске штампе, помиње се и као отац српског новинарства, био је осим тога и књижевник, историчар, а свакако је обављао читав низ најважнијих и најодговорнијих државних послова, од личног кнежевог секретара, потом попечитеља или министра, дипломате и оно по чему је можда најпознатији у српском народу, као творца првог модерног српског устава“, наводи Мирослав Лазић, виши кустос историчар Музеја у Смедереву. „Када говоримо о том његовом постигнућу, требало би истаћи да је он донео и ту реч у српски језик - Устав, до тада је коришћена туђица, конштитуција, а он је 1835. увео у српски језик, дакле реч Устав, што је требало да симболизује уставу или брану од незакоња или самовоље", истиче Лазић.

Основао је и био први уредник дневних новина у Србији под називом Новине Сербске. Сваке године, Удружење новинара Србије, на Сретење, организује окупљање и одавање поште Димитрију Давидовићу, а сећање на оца српског новинарства чува и кроз годишњу новинарску награду, која се додељује за уређивачки подухват. Добитница награде „Димитрије Давидовић" за 2025. годину је новинарка РТС-а, Јелена Божовић.

"Ја ћу само рећи да је то човек који се опирао свим покушајима дисциплиновања новинара и уредника, остајао је доследан себи, свом уверењу да људи имају право на слободно изражавање, отворио је простор да се то деси у својим новинама, да се изјашњавају и да мисле аргументовано и да исказују своје ставове", рекла је Јелена Божовић, уредница Актуелности на РТС-у.

Смедерево га није заборавило. 1938. на стогодишњицу његове смрти, откривена је спомен биста, рад уметника Лојзе Долинара. Нешто касније 1953. када је основана званична државна штампарија у Смедереву, она је понела назив Димтрије Давидовић, а најстарија школа у Смедереву, је 1959. понела његово име.

Мирослав Лазић, виши кустос историчар Музеја у Смедереву каже да је велика улога била и Милана Јовановића Стоимировића, иначе такође новинара, када се бирала локација за овај споменик, чији је аутор Лојзе Долинар, југословенски академски вајар. „Одлучили су се за ову локацију јер се овде налазила, некада прва смедеревска школа, недалеко одавде, налазила се и кућа чувеног Смедеревца Антонија Протића и овде је некада био каменити пут који је водио ка цркви Успења Пресвете Богородице, где је и сахрањен Димитрије Давидовић. Овде је препознато као некадашње језгро српског народа у оно турско време и зато је одлучено да се овде постави и касније освети споменик Димитрију Давидовићу", објашњава Лазић.

На надгробној плочи, која је урађена од студеничког мермера, по жељи самог Димтрија, стоји епитаф, који је он сам одредио - "Димитрије Давидовић, сав Србин". Овај Србин, остаје упамћен, као један од најписменијих људи свог времена, човек који је много задужио, како се тада говорило, Отечество.