Краљево: Век и по волонтери – најчвршћи стуб Црвеног крста

„Већ 60 година волонтерског рада, још у осмогодишњој школи, IV-ом краљевачком батаљону сам постала члан Црвеног крста”.

„Волонтер Црвеног крста преко 50 година, просветни радник 40”.

“Волонтер Црвеног крста сам преко 50 година”.

Штафету хуманости коју су Зорица, Загорка и Нада наследиле од претходних генерација, предале су млађима, али од Црвеног крста нису одустале. И њихова животна прича је слична многим волонтерима. Васпитане да саосећају и помажу, нису се задовољиле само градњом успешних каријера.

“Постоје разна занимања које сваки човек може себи да приушти. Али, кад учините нешто добро, нешто хумано, то вас тако оплемењује да се то не мери ни са чим што можете да радите. Кад тај човек вас сретне после две, три године и каже хвала вам, зар то није дивно”, истиче Зорица Петковић, волонтерка Црвеног крста Краљево.

Нада Станков, волонтерка краљевачког Црвеног истиче да је најпоснија сам на то што доноси радост и весеље људима у старачком дому. “Они се осећају напуштени и усамљени, а ја тамо сваке године бар по два пута радим представе, пишем сама, глумим и видим да су они веома срећни због тога. Радују се, радујем се и ја што се они радују”, наглашава.

“Ако сам хтела да будем оно што сам желела, учитељ, хтела сам да будем и пример деци да они буду овде. И најпоноснија, сам, како Нада каже, на старе, ја сам најпоноснија на младе у Црвеном крсту. Загорка Вучетић, волонтерка Црвеног крста Краљево.

Ратови, избеглиштво, земљотрес, поплаве. У свим кризним временима воилонтери су били уз угрожене. Али, хуманост су доказивали свакодневно. Материјалном помоћи, саветом, лепом речју, утехом. И то је путоказ који су младима оставиле генерације које том стазом корачају већ век и по.

„Помагање људима којима је најтеже и који немају много веома, веома битно за нашу заједницу. Прво да очувам достојанство сваког човека. Највише се бавим вршњачким едукацијама у разним програмима. Причамо и о глобалним проблемима и о моралним вредностима, о било чему што изграђује људски карактер док је млад”, сматра волонтерка Петра Савић, волонтерка.

Немања Обрадовић додаје: „Када видим све људе који дођу да дају крв, који издвоје време, који можда преброде неки страх, то ми је онако фасцинантно. И кад знам да сам их можда ја мотивисао да дођу због тога и знам да ће неком живот бити спашен управо због тога, то је сасвим довољан разлог”.

“Преко 20.000 сигурно, можда и више, волонтера Црвеног крста Краљево, 150 година доброте. толико тога смо помогли, живели са заједницом, а све то не би успели да нисмо имали овако дивне волонтере. Волонтери су благо ове организације, волонтери су нама понос”, наглашава Снежана Апостоловић, секретарка Црвеног крста Краљево.

Велики јубилеј је тренутак да се погледа уназад и зброје утисци. Али, и да се искажу жеље за будућност.

“Да не требамо у катаклизмама, него да ширимо хуманост и доброту”, закључује Загорка Вучетић, волонтерка Црвеног крста Краљево.