Солидарност у дому Лацковића након пожара у мачванском селу Очаге

За пола сата нестао је цео кров и две и по хиљаде бала сена. Од ватре и дима успео је да спасе телад, овце и свиње које је хранио, док се буктиња ширила кровом штале.

"Од сточарства живимо, за сељака то је више од штете", каже Сретен, захвалан мештанима Очага и ватрогасцима за помоћ око стоке и што ватра није захватила механизацију и кућу.

Сретен Лацковић, из Очага, додаје: "Био сам укочен, залеђен, нисам могао да реагујем, помогли су ми психички да дођем себи."

Згариште није успело ни да рашчисти, није имао ни снаге ни времена. Тешко је преболео губитак деде који му је био велика подршка, а након пожара остао је и без оца, сам на имању са пољопривредним и животним мукама. Школски другови и разредни старешина га нису заборавили. Прве греде и лесонит плоче за обнову штале стигле су у авлију повученог, тихог момка, омиљеног из школске клупе.

Немања Зорнић, из Kлења, објашњава: "Сретен је једноставно момак кога у животу ништа није заобишло, све што је могло да га снађе га је снашло, а ово је нешто око чега ми можемо свакако да му помогнемо. Након што смо га обишли разредни и ја, на његову иницијативу покренули смо ову акцију и јако смо задовољни колико се људи заправо одазвало и колико нам је људи изашло у сусрет, од мајстора до људи који поседују стоваришта грађевинског материјала, до људи који су уплаћивали донације."

Без дневница ће радити главни мајстор, материјал ће плаћати у ратама. Од 7.000 евра, потребних за обову штале и куповину сена за стоку, прикупљена је четвртина.

Сретен Лацковић, из Очага, наводи: "Нисам могао да верујем, хтео сам да плачем, ово ће ми много значити за даљи рад у мом животу. И моји другари и професор су ме изненадили пријатно и хвала им стварно од срца."

Немања Зорнић, из Kлења, каже: "Ја га увек саветујем да буде јак и храбар, да не одустаје, јер заправо нема разлога да одустаје, има чврсту потпору, има нас школске другаре, има своје сељане, има нас Мачване који смо ту да се потрудимо да му помогнемо."

Да седам хектара плодне мачванске земље не остане необрађено, помогли су мештани. Стоку је привремено збринуо, од амбара до кухиње, све сам завршава.

Сретен Лацковић, из Очага, закључује: "Остаћу на имању као мој отац, деда и сви претходни. Знам све око механизације, све сам научио од мог оца покојног, али упоран сам и терам даље."

Животно бреме тешко, ноћи тихе и дуге, каже Сретен, али има са ким да подели муку. Kао и у школске дане, пријатељи из клупе измамили су му и речи и осмех и наду. Облице за зиму су спремне, до мачванских дебелих минуса надају се да ће, уз доброчинство, и стока од које живи бити у обновљеној штали.