Успомена на мати Ану у манастиру Враћевшница

Мати Ана оставила је важан печат у историји рудничке светиње. Живот је најпре посветила бризи о немоћнима и подучавању деце, а наследство које је добила од оца, завештала је онима којима је било најпотребније. Одрекла се материјалног и у потпуности следила духовни пут.

Оливер Ђорђевић, члан редакцијског тима, каже: ''Пуно је пружила нашем народу, пре свега деци, тако што је основала два дечија хранилишта, била управница. Пре монашког позива била је десна рука владике Николаја.''

Спомен-соба у манастирском комплексу чува заоставштину Сретена Аџића, једног од најзначајнијих српских педагога и оснивача Учитељске школе у Јагодини, као и његове кћери, мати Ане. У њој се налазе архивска грађа, књиге, писма, иконе и бројни лични предмети.

Весна Ћуричић, Музеј рудничко таковског краја, додаје: ''Њени уметнички радови, пошто је она завршила уметничко занатску школу, цитра на којој је свирала, крст који ми је благосиљала, фотографије бројне, пошто је волела фотографију и, наравно, представљена је та изложба коју је приредио музеј.''

Више од 20 аутора из различитих области потписује текстове посвећене значају мати Ане, која је до пре пола века водила манастир Враћевшница. "Богдај-годишњак за духовно, културно и историјско наслеђе" назив је добио по хранилишту у Битољу којим је управљала Надежда Аџић.

Мати Агрипина, игуманија манастира Kовиље, објашњава: ''Апсолутно се одрицала свега. Наравно да то припада људима који су веома особени, значи не може то свако, али барем у неком примеру, колико ко може, у својој најближој околини. Мислим да је то побожност та која је суштинска, она која је права јеванђељска, Христова, значи љубав која је отелотворено Јеванђеље у мати Ани.''

О животу, доброчинству и духовном трагу игуманије манастира Враћевшница и данас се говори у светињи на падинама планине Рудник, где се и даље живи по њеним принципима и поукама.