четвртак, 27.11.2025, 12:23 -> 15:30
štampajЗашто је Задруга домаћина пример добре праксе у пољопривреди
Комбинација ратарске и повртарске или воћарске производње за Земљорадничке задруге може бити спас у годинама које носе ризик због климатских промена. За промену сетвене структуре потребни су већи подстицаји од државних мера, посебно инвестициона улагања у системе за наводњавање и складишта, порука је са 5. Школе задругарства, одржане у Бачком Петровцу.
У Земљорадничкој задрузи "Златно зрно" из Гложана на око 50 хектара у наводњавању сеју кромпир, лук и зачинску паприку, чиме ублаже лоше приносе у ратарству. Имају и складишта, па могу да се боре са конкуренцијом.
"Увози се и кромпир и црни лук. Цене су ниске, зато имамо и сопствену хладњачу где чувамо своје производе. Тамо фебруар, март чак и мај где би требало и сваке године буде боља цена. Тренутно цена на велико је црног лука 22 до 25 динара, а кромпира од 30 до 35. причам за квалитетну робу", наводи Павел Жилаи из ЗЗ "Златно зрно" у Гложану.
Ова задруга од коопераната откупи 4000 тона зачинске паприке од једног хектара је приход као са десет хектара у ратарству.
"И ова се паприка у свету углавном увози и користи за поправку оне лоше шпанске, аргентинске, бразилске и све друге које се евентуално налазе на светским тржиштима", каже Жарко Илин, стручњак за повртарство.
Војвођанске задруге које желе своју основну делатност допунити воћарством, морају најпре да се упознају шта није погодно за гајење у равници.
"Војвођани су заљубљеници у кајсију и масовно подижу засаде у равничарском делу. од десет година буде можда једна - две родне године. Никако, никако бресква, никако малина. Боровница може у контејнерима у Фрушкој гори. Али је врло важно да се изаберу одговарајуће воћне врсте, а такође и сорте и подлоге за одговарајуће агроеколошке услове", наводи Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.
На петој "Школи задругарства" која је одржана у Бачком Петровцу још једном је указано задругарима да у сетви ратарских култура првенствено кукуруза воде рачуна о карактеристикама хибрида.
"Свакако хибриди који имају тај неки брз старт, брз почетни пораст, добру оплодњу. Ранији хибриди, раније групе које избегну, некако успеју да избегну те високе температуре", објашњава Јасна Палинкаш, представник дистрибутера семена.
Промена сетвене структуре и комбинација са ратарством захтева инвестициона улагања, која задруге у протеклим годинама не могу да реализују, јер су преузимале на себе обавезе задругара који нису могли да се раздуже јер им је суша однела род.
Коментари