Припреме за борбу против суше у наредној сезони

Ове године проблеме са сушом имало је око 60 одсто пољопривредних површина у Србији. Највећа последица је губитак приноса и деградација земљишта. Зато стручњаци наводе да је већ сада неопходно примењивати мере којима би се умањили ефекти евентуелне суше у наредној производној години.

Ни силажу за исхрану стоке није било лако произвести у 2025. години. За хранљиве састојке заслужне су залихе из предходне године, каже Светозар Јанчић, ратар и сточар из Српског Kрстура.

Светозар Јанчић, пољопривредник из Српског Kрстура, каже: "Kад смо радили силажу остало је можда око две тоне од прошле године кукуруза. То смо морали да мељемо и да бацамо по силажи да би добили врење, јер силажа није могла да добије врење, како је била лоша. Kлипа уопште није било."

Заоравањем жетвених остатака почеле су припреме за нову сетву. Сушне године су изазов и за пољопривредну науку, па је први савет да се свака њива посматра посебно.

Драгана Латковић, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, додаје: "Нема више ђубрења напамет, већ на основу агрохемијске анализе, јер су бројни резултати показали да управо у сушним годинама, ако смо применили више минералног ђубрива, може чак да буде лошије за биљну врсту него да нисмо применили ништа.

Регенеративна пољопривреда и минимална обрада, уз сетву усева који чувају влагу, мера је која је дала резултате, али се у Србији до сада мало примењивала.

Марко Бојин, агроном, објашњава: "У неким првим годинама тешко је прихватити покровне усеве директне сетве, обраду земљишта где нема превртања тог површинског слоја. Једноставно редукована обрада, где једноставно доста приноса, жетвених остатака остаје на самој површини."

Овакав начин рада повећава садржај хумуса, а хумус је тај који чува влагу у земљишту

Владан Пешић, Пољопривредни факултет Београд, наводи: "Поред земљишта ми чувамо и друге ресурсе, а то су физичко хемијски ресурси који се налазе у земљишту, водни и ваздушни режим, који је такође веома потребан за правилан развој и приносе код свих биљака."

Сетву озимих усева користе већ ратари као меру у борбе против суше. Процењује се да ће бити 15 одсто више пшенице него лане. Ако не буде извоза, за овакав начин рада ће са друге стране бити упитна економска оправданост, јер цена пшенице стагнира.