"Теслино коло",буквар за прваке и предшколце

"Пусти дете да само процвета", крилатица је учитеља Јолета из Руме,чувеног педагога, сликара и музичара, који је уз игру, са много стрпљења, из учионице извео девет генерација ђака. Нови буквар осмислио је, каже, јер недостаје у настави да дете не учи под нашим притиском, већ својом брзином када је спремно, срећно и без грча у стомаку .

Јовица Панић Јоле, аутор Азбуквара "Теслино коло", каже: "Ја сам апсолутно сигуран да деца имају сва знања, ми смо ту да их пробудимо и да они почну сами са тим  осећањем, односно осећањем у стомаку да су спремни и да могу да испуне све захтеве. За око 15 до 20 дана сами између себе заувек и потпуно сигурно науче све фонеме, знаке, све што је потребно. Зато је ту, уз овај буквар, иде и обавезно, он је саставни део Азбуквара Теслиног, зове се Теслино коло, баш због тога што је то једно коло у којем се ми крећемо практично читав живот. Ово је такође Теслина словарица, има ајде да кажемо, мушка и женска страна. Азбуквар је намењен за очување породице и моја је искрена молба да родитељи морају наћи време да буду са својом децом."

Азбуквар учитеља Панића има велики формат који је намењен школама и вртићима, док је мањи комплет са 30 листова за 30 слова, урађен за породицу. Обогаћен је занимљивим сликама јер, као што каже, у ери интеренета деца су навикла на врхунску илустрацију.

Јовица Панић Јоле, аутор Азбуквара "Теслино коло", додаје: "Дете се когнитивно везује за слику, врло брзо научи где је слово А, пишемо неку реч, ставља овде, прецтава слово. Иако не зна ни једно слово за неколико дана он напамет већ зна где се које слово налази. То је активно писање слова, преписивање и онда имамо још важнију ствар, пасивно учење, када сва та слова треба да врати на своје место и тиме је потпуно запамћена прча где се које слово налази. Онда нам остаје само игра, цртање, писање, шарање, вежбамо ту моторику."

Уз буквар, неопходна је и свеска у којој деца уместо писања између малих и великих линија као некада, најпре цртају облике које сами уоче на слици, а онда и пишу слова за те речи и појмове. Посебан је звуковни додатак који буди пажњу и асоцијацију на слово.

Жељко Томашевић, сарадник, објашњава: "Kада се гласом огласимо, онда је дете са својом пажњом укупно ту. Ако је у питању слово О, ми ћемо казати, ооо, како је лепо оооовде бити, ооовде учити и тако даље."

Kњига над књигама, како нови буквар називају Јолетове колеге, до нове године требало би да стигне у сваку школу и вртић у Србији и дијаспори. Суштина је, каже аутор, лако учење уз игру без домаћег и срећно дете са пуно самопоуздања.