Плантажа ораха у Kачареву

Драган Маџоски, иако се деценијама бави златарством, одлучио је и да узгаја орахе и сад на 10 хектара има 3.000 стабала овог коштуњавог воћа. Очекује око 30 тона квалитетног рода и, како каже, са банатске земље могу се добити злата вредни производи.

Драган Маџоски, произвођач ораха из Kачарева, каже: "Идеја потиче из Италије, када сам радио увоз накита 2010. године. Видео сам да тамо моје колеге златари улажу новац у земљу и латералне сорте ораха. До прошле године продавао сам продавницама здраве хране по Србији и околним балканским земљама, долазили су и куповали.Ове године имам уговоре са Италијанама да се све осуши и прода у љусци, с обзиром на то да су видели прошлогодишњи квалитет и дали су ми добру цену. Поред златарства и других послова може и природа да нам да, ако се њоме бавимо како треба."

У нашој земљи производња језграстог воћа занемарена је без разлога, и у укупној производњи воћа заступљена је са свега 1,2%, односно од 193.000 хектара, на којима су засади различитог воћа лешника и ораха имамо на само 7.500 хектара, иако је њихова производња последњих година све више исплатива.

Зоран Kесеровић, професор доктор воћарства, додаје: "Потражња је велика у Европи за неким сортама ораха који није пробирљив у земљишту и најбоље резултате дају на чернозему и алувијалним наносима. Овде немамо никаквих проблема са измрзавањем, иако смо у последње време имали проблема код свих осталих воћних врста."

Драган Маџоски планира да усаврши производњу и да купи посебне усисиваче за скупљање ораха и крцкалицу како би могао да продаје по много вишој цени очишћене плодове, а за сад неће проширивати производњу, већ помаже другима који желе да почну да се баве овим послом.