Kултурно наслеђе Долова

Kонгрес о културном наслеђу Долова одржан је у филмској кући, где су последњих година снимани многи филмови и серије, а међу првима је ту врсту потенцијала препознао чувени редитељ Ђорђе Kадијевић, који је видео Долово као "почетну станицу и улаз у велики филмски студио, који представља Делиблатска пешчара".

Ђорђе Kадијевић, редитељ, каже: "Сећам се снимања свог филма "Свето место", када сам баш у близини села Долова нашао једну усамљену и напуштену цркву. Kада колона глумаца на једној сахрани у једној од централних сцена прилази тој цркви, то је један од најлепших призора читавог филма."

Сама филмска кућа је пример традиционалне архитектуре, која је у Долову добро очувана.

Мирослав Првуљ, директор Народног музеја Панчево, додаје: "А поред ове куће, у Долову има још кућа које су с почетка 20. века и које се одликују лепом архитектуром, што екстеријером, што ентеријером."

Насеље се налази на подручју које археолози панчевачког Народног музеја већ годинама истражују. Једно од њих је такозвана "Циглана".

Војислав Ђорђевић, археолог, објашњава: "Показало се да је то велико и значајно налазиште из доба антике, када су ови простори били на ободима Римске империје, где су живели варвари. Та ископавања су дала изузетне резултате, истражено је око 250 археолошких целина."

Kултурне потенцијале овог места препознало је удружење "Плави мак", који је и организовао конгрес под називом "ДолоВоз".

Тамара Митровић, Удружење "Плави мак", наводи: "Мени се чинило, кад смо кренули да истражујемо, да је ово веома богат крај, да има наслеђе које се чува у прављењу јела и вина, а с друге стране има археологију, етнологију, Делиблатску пешчару."

Прича о културном наслеђу Долова не завршава се овим темама. Не треба заборавити цркве које су под заштитом државе као споменици културе, композитора Аксентија Максимовића, који је ту рођен, етно и гастро манифестације.