Краљево: Kако препознати узроке вршњачког насиља и пружити правовремену помоћ

Нова школска година отвара теме о вршњачком насиљу и начину да се превентивним радом искорени агресивно понашање код деце. Једна од ретких лиценцираних установа која овај проблем решава је Дневни боравак за децу и младе у СОС Дечијем селу у Краљеву. О вршњачком насиљу и превенцији са стручном радницом у Дневном боравку СОС села разговара Ратко Бечки.

Почетак је школске године и у овом периоду често говоримо о вршњачком насиљу, а то је и један од разлога зашто се деца са проблемима у понашању шаљу у СОС Дечије село и дневни боравак за младе.

Светлана Јовановић, стручна радница Дневног боравка СОС Дечијег села каже: „Поред нас, овде који кроз услугу Дневног боравка баш активно радимо на тој теми, али мислим да негде у школама треба отворено да се прича о томе. И често се дешава да деца на том неком узрасту VI, VII и VIII разреда, када крене то - процес сазревања и кад су израженије њихове те физичке и психолошке унутрашње промене које се дешавају. То се дешава у неком проценту више. И често буде да деца која су окарактерисана као неки насилници или су вршила неко вршњачко насиље од својих вршњака. Мислим да је то случај некако ове деце која су овде примљена у Дневни боравак. Просто дешава се да су, како би то у народу рекли “фитиљ им је кратак“, “пукли су“, нису умели да контролишу своје то неко нагло и узвраћање, односно, учествују у неким тучама и онда кад деца дођу овде ви кроз рад схватите да су они на неки начин жртве и да су много дуго ћутали”.

На питање - шта је у фокусу њиховог рада са децом, Светлана одговара да се са њима доста ради на контроли беса.

Објашњава: „На, уопштено, на разумевању целокупног процеса шта се њима дешава у телу. А и како себе да заштите. Па их негде информишете шта је насиље. Шта је забрањено. Шта не сме да се дешава. Шта није допустиво. Активности које спроводимо кроз клуб за младе су заправо превентивне активности у основним школама које се реализују”.

Додаје да је то циклус радионица које трају два месеца. Два месеца се друже са децом. „Мислим да је то неки минимални период који је потребан да проведемо са њима”, наглашава.

Када говори о томе кога још треба укључити у рад са децом, Светлана Јовановић, стручна радница Дневног боравка СОС Дечијег села истиче: „Јако нам помажу психо-педагошке службе које негде препознају да је најпогоднији узраст VI и VII разред и лепо се ради са том децом. Негде када су већ VIII разред они су на изласку и некако радионице за њих би требало да буду другачије и припрема за излазак и упис у средње школе. А овај узраст VI и VII чини ми се да је то, из праксе се показало, да је право време".

Закључује да они тада и разумеју ове теме на исправан начин.