Велики значај помоћи геронтодомаћица мештанима самачких и старачких домаћинстава у бојничком крају

"Идеш ли, Јаце?“ „Идем, добар дан, како си?“ „Чекам те ко озебао Сунце."

Празник је сваки други дан за осамдесетосмогодишњег старину. Геронтодомаћица Јадранке или Јаце, како је зове, доноси радост у његов дом, лепу реч, бригу и помоћ, али и мирисе домаћег куваног јела. Деца, унуци, праунуци, далеко, заузети својим пословима, па је Јаце постала неопходан ослонац.

"Јаце да није одавно би ја одапеја, без њума живот нема, ни дваестчетри сата, чим гу нема један дан ја већ окрећем се, ако не долази Јаце ја тај дан не пијем кафу и доручак ми спреми и спреми тамо за кување", прича Крста Милошевић, корисник услуге помоћ у кући, из Горњег Бријања код Бојника.

Јадранка Благојевић, геронтодомаћица каже да мисли да им много значи јер кад дође, види да се радују, да су срећни.

На другом крају Горњег Бријања геронтодомаћица Александра подршка је брачном пару Симоновић. Пре више од две деценије Слађану је мултипла склероза везала за колица, а супруг има све веће проблеме са коленима и кичмом. Док је могао кућне послове сам је обављао.

"Све ради уместо мене од усисавања прашине, до судова, до купатила, цвеће... шта год", наводи Слађана Симоновић, корисница услуге помоћ у кући из Горњег Бријања.

Драган Симоновић, Слађанин супруг додаје: "Много значи и за мене ова помоћ геронтодомаћице. Одмени ме у пуној мери."

У дом Добриле Радовановић у Бојнику геронтодомаћица долази 6 година, па не чуди блискост.

„Добрила, ево стигла сам, стигла је паприка."

Некада јој је помагала у нези болесне мајке, а данас је њој подршка за све што треба да се набави јер се након прелома кука отежано креће

„Ја не бих могла да опстанем, не бих могла да живим сама да не долази ова жена, стварно, прво било ко да дође, али с њом сам, посебно мислим нашла заједнички језик, лепо се слажемо", истиче Добрила, корисница услуге помоћ у кући из Бојника.

Оливера Анђелковић, геронтодомаћица каже да јој није тешко. „За мене је ово задовољство и ја сам некако срећна што ја могу да помогнем", наглашава она.

О чак 200 старих и самих на подручју општине Бојник брине 31 геронтодомаћица. Три четвртине их је на селу, до неких на обронцима Радан тешко се стиже.

„Располажемо са два возила од којих је једно теренско јер до неких кућа може само теренским возилом да се стигне и тамо су најзахвалнији грађани јер немају ни комшилук", наводи Јелена Тошић, стручни радник.

За услугу помоћ у кући општина Бојник издваја годишње више од 40 милиона динара, за социјалну заштиту укупно 70 милиона што је 9% буџета. Очигледно, уз улагања у инфраструктуру, брига о најугроженијим становницима је приоритет иако се налазе у кругу најнеразвијенијих локалних самоуправа у земљи.