Зрењанин: Како се пољопривредници прилагођавају суши

Од 2011. број сушних година у Србији се повећао за 40 посто у односу на период од 1960. до 1990 године. Проблем за пољопривреду је тај, што је у посматраним периодима број топлотних таласа повећан са једног на више од три годишње. Управо су овакве околности и изазов за пољопривредне стручњаке, када препоручују шта гајити у сувом ратарењу, односно под системом за наводњавање.

Процене су да ће на њивама без наводњавања пољопривредници повећати површине са уљаном репицом, стрним житима и сунцокретом, јер су озими или су отпорнији на сушу. Биће и повећања површина под алтернативним усевима.

"Постоји интересовање за крмни сирак. Која ће површина бити, али видим да се људи интересују, распитују у вези технологије. Ипак на ове тропске врућине, мислим да ће он нека своја улагања да оправда", каже Горан Миланко, агроном из Кљајићева.

Виша зарада је у семенској производњи Агромаркет је ове сезоне организоваона 700 хектара, под посебним условима производњу соје.

Радислав Цмиљанић, менаджер семенарства наглашава: "С обзиром на то да је соја угрожена, инсистирамо да су инсталирани системи на пољима где се гаји соја као семенски усев. Ми као организатори производње награђујемо произвођаче са стимулацијом која иде од 15 до 20 процената."

Сушне године су изазовне у свим аспектима технологије гајења, посебно приликом неправилног ђубрења.

"Ако превише ђубримо, а у време сетве влаге у земљишту има, има хране, а ми још у пролеће додамо хране онда имамо ситуацију да нам се корен башкари у том површинском и ораниченом слоју јер просто нема потребе да иде даље, а онда када дође прва велика суша ми кажемо шта се десило, кукуруз је почео да жути. Значи, ми једноставно правилним ђубрењем морамо натерати биљку кукуруза да иде за водом и да иде за храном", објашњава Драгана Латковић, из Института за ратарство и повртарство.

"Пронаћи ону адекватну формулу, на којој се то позицији налази ваша парцела, где ви то сејете, каквог је она типа, који је погодан хибрид, коју сорту ту да гајимо, да ли је потребно наводњавње, колико да ђубрите. Значи, морају стручна лица да вам дају рецепт, а онда мислим да ће све бити како треба", истиче Маријана Дукић Мијатовић, Институт за ратарство и повртарство.

Прилагођавање суши је постала нова пољопривредна реалност. За прве две деценије 21. века просечна дневна температура је порасла за 1,4 степен целзијуса. Ни процене за наредне године не обећавају, јер се до 2040. очекује додатно смањење падавина за 20 %.