У Оглађеновцу код Ваљева ђаци поново у школи

Марко Тодоровић, млади свештеник, дошавши у најмању парохију у епархији ваљевској трудио се месецима, уз подршку мештана и директорке, Данијеле Марковић, да овори четвороразредну у Оглађеновцу.

“Црква без школе не може и школа без цркве не може. Када је Господ Исус Христос рекао својим апостолима: Када бисмо имали вере као зрно горушичино, рекли бисмо готри да пређе не другу страну и она би прешла. Ми смо први пут и први дан када смо кренули са радом у школи имали толику веру да смо ми успели да урадимо то што је у Јеванђељу Исус Христос рекао“, каже Марко Тодоровић, свештеник у Оглађеновцу.

У Основној школи „Милован Глишић“ у Ваљевској Каменици свештеник Марко предаје веронауку. У Оглађеновцу хвали и сабира људе. Кад је зазвонило звоно у школи после дванаест година, звонило је и црквено.

“У школи кад се одушевим, стално се ја одушевим кад идем. - Шта волиш да радиш? - Да се играм лепо и да учим”, каже једна девојчица, а њена другарица додаје: „Волим да се играм, и да лепо пишем и да учим.”

„Прилично емотивно ово доживљавам, јер школа није само зграда, значи, то је срце сваког села и где год је школа жива и то село оживљавава. Мени је драго данас да видим осмехе на лицима ове дивне деце и да будем део њиховог одрастања”, наводи учитељица Јелена Лазаревић.

Живописни Оглађеновац, једно је од забаченијих ваљевских села. Удаљен је тридесетак километара од града.

„Видите како ја изгледам, али сам успео да дођем да видим ово. Само кад сам ја био, била стара школа. Није онда била стара, 27. године прорадила школа, а ја сам 43. пошао у први разред”, каже Мирко Васић из Оглађеновца.

„Жене се и тако да биће деце овде. Ово је стварно за похвалу. И што је мирно место и имамо све овде“, сматра Жарко Марковић из Оглађеновца.

Док није било наставе, школа у Оглађеновцу коришћена је за дечје радионице, сликарске колоније и културне догађаје.