Зашто је ова година исплатива узгајивачима лешника?

После седам година од подизања засада породица Молдованов из Бечеја очекује озбиљнију корист од лешника. Предходне године су биле подређене уређењу и орезивању, да се уместо жбуна створи стабло. Засад је једном рађао, али се тај принос рачуна само да би се упоредио са овом сезоном.

„Била му је шеста година, имали смо три тоне у љусци, очекујем ове године бар једно 30, 40 процената више у односу на прошлу годину. Једно стабло ако у пуном роду буде између осам и десет килограма. Лешник ако се добро складишти и осуши о томе строго морамо водити рачуна, може да се продаје читаве године. Увек је боља цена у току лета него одмах кад је велика понуда", наводи Југослав Молдованов из Бечеја.

Лешник може успевати и на земљиштима где друге воћне културе не дају резултате. Проблем је што цвета међу првим док још траје касна зима, па га мраз може оштетити. Заштита и прихрана су обавезни током вегетације, као и наводњавање. Посебан проблем је како се изборити са ударима ветра.

„Тамо где нема ветрозаштитиних појасева ту долази до великог опадања плодова. Тамо где нема ветрозаштитног појаса опадало је 60 до 70 посто плодова. Тамо где постоје ветрозаштитини појасеви није опало пет до десет посто“, истиче Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство. Додаје да је лешник интересантан зато што плодови могу да се чувају три до четири године, зато што је берзанска роба, зна се цена. „Мора се производити само квалитетни лешник и лешник који је намењен кондиторској индустрији“, истиче Кесеровић.

Лешник се у Србији гаји на површини од 8718 хектара. То је у односу на пре осам година више за око 5000 хектара. Повећава се и извоз, а 2023. је износио око 5,9 милиона долара.