Митар Паликућа, најбољи парастонотенисер света пете категорије

На Светској стонотенисерској ранг листи најбољи парастонотенисер света у категорији 5 је Митар Паликућа. За освајача европских, светских и олимпијских медаља спорт је пут који је изабрао после тешке повреде, а инвалидска колица, за њега нису препрека у животу већ изазов да се и када је најтеже изборите са проблемима и муком.

Половином августа пре 21 годину, на професионалном задатку у саобраћајној несрећи, прекинута је војна и фудбалска каријера, али не и жеља тадашњег момка да све стигне и може. Од Новог Сада до Шапца и породичне куће у Штитару, од такмичења и планова, бројних медаља и родитељских жеља, испунио је каже све снове у инвалидским колицима.

“Борац сам од малих ногу, у спорту сам такође од малих ногу то ми је кроз живот давало много снаге тако и та несрећа када се догодила искрено нисам потонуо, било је врло тешко наравно првих пар дана и месеци док нисам схвати да живот ту није стао, нисам се предао прешао сам са једног колосека на други кренуо напред и ево хвала Богу остварио сам се у многим стварима”, каже Митар Паликућа, најбољи парастонотенисер света пете категоје.

Подршка породице и пријатеља немерљива, контакт са удужењем у Шапцу пресудан за стонотенисерски пут, додаје педесетједногодишњак који је уместо фудбалских снова досегао спорске звезде у игри лоптицом за столом. Мораш и када ти је најтеже да извучеш максимум из себе, да останеш бистар у глави и тражиш нови пут. Данас је најбољи парастонотенисер света, са европског првенства дочекао га је син, а после олимпијаде и близнакиње.

“Поред свих ових медаља које сам освојио протеклих петнаест година највредније су моје три медаље деца Максим, Марта и Миња, наравно моја супруга”, каже Митар Паликућа, најбољи пара стонотенисер света пете категорије.

Уз своје готово свакодневне и подмладак води на тренинге, сина на фудбал, ћерке на ритмичку гимнастику и даје пример да увек имаш нов избор, ако не поклекнеш - све ти је доступно. Са инвалидитетом се помириш, није лако али идеш напред, саветује свима.

“Не треба да се предајемо поготово ако имамо или добијемо неки физички хендикеп, није крај света, увек има и горих ствари има и бољих, треба да нађемо нешто што ће нам бити погонско гориво кроз живот да нас гура да се невраћамо назад. - Да ли су теби колица препрека? - Наравно да не. Можда мало иронично, али са колицима доста брже доста ствари не само што играм стони тенис нема неких великих препрека некад можда архитектонских али стварно немам тај осећај. Између ове две лопте је мој живот”, каже Митар Паликућа, најбољи парастонотенисер света пете категорије.

Трчање за буба маром ћу препустити сину, а ја ћу наставити стони тенис, после свега овога могу само да се осећам као срећан човек.