Сећање на "Олују" не бледи

Три деценије од почетка хрватске оружане акције "Олуја", у којој је више од 2.500 Срба убијено, а протерано више од 220.000, прогнани не заборављју несрећу коју су преживели. Сећају се како су се спасавали и кроз шта су све прошли у колони.

Ни једном након акције "Олуја" Блажимир Ћорић није отишао да посети Kореницу из које је његова породица протерана пре три деценије. У колони је провео више од седам дана, а тај пут се не заборавља и буди бројна сећања.

"Доста путем несрећа, среће и несрећа, рађања и умирања. Све се дешавало. Бомбардовања на босанској страни. На Петровачкој цести су летели авиони из Хрватске бомбардовали колону. Била страва и ужас", наводи Блажимир Ћорић који сада живи у Зрењанину.

Милан Мркобрад је пореклом из Војнића. Понекад и оде до родног краја. И даље преживљава тренутке како је са породицом морао све да напусти и да девет августовских дана проведе на путу.

"Непознати пут без повратка. Били смо пресечена колона у Глини, па онда смо прошли кроз то и у Двору на Уни. Срушен је био мост, ту смо остали две ноћи и два дана. Тешко је овде кад разговарамо на ту тему, а још теже је кад одете тамо па видите пусто, зарасло све, нема људи, нема народа, старији људи већином", каже Милан Мркобрад.

Зрењанин је један од градова који је примио највише избеглих након Олује. У једном тренутку град је пружио подршку за више од 10 000 њих, а постојала су и два колективна центра за њихов смештај.