Да ли ће подручје око Ратајске реке постати заштићено природно добро

Врело, сушно лето, река тек као поток, а вода чиста и бистра да може да се пије.За мештане села на њеним обалама и некада и сада посебна и највећа.

“И за пиће и за употребу за хигијену, за све рјека нам је живот значила. То је једно, а друго - ми смо радили тако рећи у лошим фирмама, нисмо имали могућност да своју дјецу одведемо на море. Ова рјека им је била и море”, рекао Драгоман Љујић из села Ратајска.

Река с кањоном и брзацима и више имена - Пустињска, Светачица, Ратајска, Карошевска, па Јасиковица и Дубоки поток. И како год је звали сви мисле на исту воду која је дом бројних заштићених врста попут поточног рака, риба, алги, а њене обале су оаза биљног света. Лети је главно место окупљања деце, која додју код бака и деда са свих страна и спас за повртаре.

Зато су мештани и као и сви који воле природу у пријепољском крају устали против градње мини хидроелектрана које би заувек уништиле ово благо природе и угрозиле манастир Пустињу на њеној обали око кога се плету легенде и историја.

Позвали су у помоћ и стручњаке Завода за заштиту природе.

“Оно што последње знамо јесте да је Завод за заштиту природе израдио студију да се ово подручје заштити, али ми не знамо опет докле је стигло, који корак је последњи и да ли је предато Министарству заштите животне средине које треба да да завршну реч”, истиче Татјана Драгутиновић, еколошка активистиња из Ивања.

“Ми се боримо да ова река, да све остане овакво какво јесте и да ово остане једна природна оаза где ће где ће људи долазити да се одморе, без загађивања ове реке... Само уживање, да кажемо - одрживи туризам у крајњем случају да за мештане, људе који живе поред реке, да ова река остане њима онаква каква је одвајкада била”, наводи Дамир Бећирбашић, еколошки активиста из Пријепоља.

Први циљ је да река и кањон постану природно добро уз заштиту манастира као културно-историјског, а затим и да се пријепољска општина придружи онима који су забранили градњу мини хидроелектрана на свом подручју.