Нема довољно хране у кошницама

Топло, хладно, сунце, киша - такав је ове године био април, а такав је и мај. То не прија пчелама. Пчелари кажу да ће ова година бити испод просека када је реч о багремовој паши, главној на југу Србије. Почело је и пријављивање за државне субвенције по кошници.

Нема багремове паше ни довољно хране у кошницама, па пчеле прихрањују сирупом од шећера. Прошле године багремовог меда је било, а претходне деценије, временске прилике нису дозволиле пчелама да довољно сакупљају нектар са биљака. Драган Младеновић из Врања пчелари 40 година. На три локације у Врању и околини има 200 кошница. Каже да је све теже пчеларити.

"Много је рада, много је труда, а добит скоро никаква. Ове године багрем је измрзао свуда, види се по неки грозд, неки цвет. Већ од јуна, јула мораће да се прихрањују пчеле, јер хране нема довољно", каже пчелар Драган Младеновић.

"Прехрана шећерима је нужно зло које постоји, а морамо да је применимо. Ту морамо да водимо рачуна о здрављу пчела у смислу ноземозе. Када се користи пуно шећера може ноземоза да нам уђе у пчелињак. Свакако морамо да водимо рачуна и о превенцији крпељских болести, односно самих крпеља", објашњава ветеринар Данијел Марковић.

Не само временске прилике и крпељи, на приносе меда и пчеле утичу и пестициди, прскање воћњака. Многи су због тога прошле године изгубили читава друштва.

"Било је губитака. Сигурно 20 посто имам губитака ове године, али како чујем горе по Војводини има и 100 посто губитака. Ваљда велика суша, временске прилике су се промениле много", наводи пчелар Драган Младеновић.

Да би имали боље приносе меда, поједини пчелари који имају могућности селе пчеле. Пчеларима помаже држава субвенцијама. Сваки регистровани пчелар добија хиљаду динара по кошници, у Пчињском округу десет одсто више.