Изложба минијатура у Вршцу

Да бројке и уметност не морају да буду супростављени, пример је вршчанка, Данијела Радека. Ова професорка математике, осима што свакодневно децу подручава математичким алгоритмима, у слободно време прави је кретивац, а њене фигуре од полимерне глине изазивају дивљење. У основној школи заљубила се у глину, а од малена је, каже, и љубитељ природе. Зато свака њена сцена, осим људске фигуре, обавезно садржи и фугурицу неке животињске или биљне врсте

Професорка Данијела Радека, каже. "Фигурице се праве од полимерне глине, то је врста пластелина која је мало тврђа од обичног пластелина и пече се у рерни, на ниским температурама, око 120 степени. Потребно је само двадесетак минута за печење. Сви делови уарђени су ручно. Очи се раде ручно, очи се раде и помоћу течне глине. Течна глина изгледа као гел, па када се испече изгледа прозирно. Прсти, ноктићи, све се ваја. Свака садржи и арматуру од жице."

Акрилне боје корсити за сенчење и осликавање појединих делова и детаља. Од текстила фигурама шије гардеробу, а једино што није израђено ручно су коса и трепавице, које набавља готове.

Професорка Радека, додаје: "Пре него што лутка изгледа овако како изгледа, ћелава је, нема ништа нацртано, нема обрве, нема трепавице, нема зенице. Доста страшно изгледају, а онда, када се све то издетаљише буде много лепо. За израду једне целе сцене треба две недеље миниум. Имам их око 70, овде је изложено педесетак и за њих ми је требало осам година да их направим."

Изложба коју су вршчани имали прилику да виде одраз је велике љубави али и мукотрпног и стрпљивог рада, а на изложбеној полици нашле су се и фигуре познатих, као Божо Врећа, Слободан Тркуља или Мира Адања Полак. Нама је за око запала вештица која уместо метле вози усисивач, и то онај стари, Слободе из Чачка. Професорка Радека размишља да од овог хобија развије бизнис, а каже да се цена овако ручно рађених фигура од полимерне глине креће око 400 евра па навише.