Осам деценија од окончања Другог светског рата: о сећању, жртвама и историјском наслеђу највећег светског сукоба

Деветог маја 1945. године, капитулацијом нацистичке Немачке, окончан је Други светски рат у Европи. Од тада се 9. мај обележава као Дан победе, а слави се и као Дан Европе. Какав је наш однос према највећем ратном сукобу у 20. веку, 80 година од окончања рата?

Један од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије јесте стрељање око 3.000 невиних цивила 1941. у Шумарицама. Крагујевац памти и сваке године 21. октобра шаље поруке мира са Великог школског часа.

Анкетирани кажу да треба споменике одржавати, очувати:

“То је уствари наша и култура, не само историја, и дуг према свима тим људима који су издржали и изнели тај рат и победу донели”.

“Иду ми и унуке и синови, сви иду оно кад буде у Шумарицама на час”.

“Битно је ради млађих генерација да се чувају успомене на те који су живот дали за ову слободу коју имамо данас.

Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. Шест месеци касније побеђен је фашизам у Европи, капитулацијом Немачке, којој је претходио низ догађаја.

“Најзначајније свакако су велике победе Црвене армије. Црвена армија је уништила 3/4 Вермахта - немачке војске и онда наравно страшне битке од Стаљинграда, Курска, операције заузећа Берлина која води до самоубиства Хитлера 30. априла, капитулацијом практично падом Берлина 2. маја и онда адмирал Дениц, који наслеђује Хитлера потписује капитулацију 8. на 9. Значи тај низ уз наравно морамо поменути и искрцавање у Нормандији, које је било изузетно епско и велико и учинила пуно да се развуче та немачка војска и да буде и брже и лакше сломљена”, наводи Марко Терзић, историчар.

Током шестогодишњег рата, како се процењује, живот је изгубило најмање 55 милиона људи. У свету је рат окончан капитулацијом Јапана 2. септембра 1945.

“Сви ми који баштинимо сећање на жртве од злочина који су починили зликовци који су имали ту идеологију поново нека појава у некој пост верзији не дође до неке моћи које би могла да генерише опет тако ужасне последице или много мање”, наглашава историчар Марко Терзић.

Сећање на настрадале чува и Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова. У крагујевачком удружењу јединствена књига.

Жељко Зиројевић, председник СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије каже: “Имати једну стару књигу пожутелих страница од 1.167 бораца из Крагујевца није мало. Ова књига је СУБНОР-у Крагујевца, СУБНОР-у Шумадије и СУБНОР-у Србије светиња једна јединствена и једина”.

И на 80-огодишњицу од победе над фашизмом, у Крагујевцу су положени венци крај споменика ослободиоцима и црвеноармејцима.