Голубац: први пут представљена документа Павла Богдановића Душманића, зачетника лозе важне за утемељење савремене српске државе

Своје друштвено и политичко ангажовање, Павле Богдановић Душманић започиње као обор-кнез илити председник општине у време турске власти. Након Првог српског устанка у којем је био један од вођа, није побегао из земље већ се са својим устаницима крио по туманским шумама. Када је у Клењу 1915. Донета одлука да на Ускрс покрену Други српски устанак, били су толико спремни да су допринели и ослобађању Пожаревца.

"Заједно са 2000 устаника, они су предвођени Павлом Душманићем, кренули у сусрет, значи Милошу Обреновићу, и на том свом путу су пресекли пут Турцима који су из Видина долазили као испомоћ, и ту се одиграла чувена Виначка битка, која је, нажалост, заборављена, или је историја доста мање помиње него што је њен значај био", каже Марјан Ђокић, в.д. Директора Установе културе "Музеј Голубац".

Владан Петровић, потомак Павла Богдановића Душманића истиче да је због својих заслуга постављен на место обер-кнеза Речке кнежине, данашње Голубачке општине и до 1842. развијао је до онога што је и данас.

"Пре свега мислимо на изградњу путева. Значи, он је урадио урбанистичко уређење села. Села пре његовог времена су била расутог типа. Његовим одлукама су села груписана у једне целине, и она данас изгледају тако како изгледају. Значи, захваљујући овој личности. Он је обновио манастир Тумане 1817. године. Отворио прву Туманску школу по свом трошку 1821. године", наглашава Марјан Ђокић, в.д. директора Установе културе "Музеј Голубац".

Касније Павле Душманић добија виши чин, постаје капетан, па од капетана мајор, а био је и члан Суда окружја пожаревачког, тако да његово пењање у хијерархији и добијање нових звања практично означава и степен самосталности овог дела државе и саме Кнежевине Србије.

О његовој владавини сведочи и "Збирка докумената Павла Богдановића Душманића 1813-1841. Историјског архива Пожаревац" која обухвата и најстарији документ који архив чува: Списак умрлих у срезу Речком са потписом и печатом Душманића.

"Прва документа су кореспонденција Тајир Аге и Сали Аге, који се обраћају Душманићу са једним - не могу да кажем баш наредбодавним тоном, зато што је очигледно да су имали велико поштовање према особи која је била задужена као кнез за ову област", каже др Драгана Милорадовић, архивски саветник Историјског архива Пожаревац.

И његови наследници били су успешни и политички активни у развоју државе. Син Марко био је судија апелационог суда, Јанко његов наследник у Голубачкој кнежини, а Бранко капетан кнез у Ивањичком крају. Њихови синови били су посланици у народној скупштини и успешни привредници.

"Фамилија од Марка Душманића је такође значајна јер је имао два сина, од којих је један млађи Илија Душманић достигао ниво Министра привреде у влади Николе Пашића 1894. године, а његов брат Михајло Душманић познати и чувени апотекар у Пожаревцу", наводи др Мирољуб Манојловић, историчар.

Оснивач лозе Душманића био је Павлов отац Богдан, турски обор-кнез по којем носе презиме Богдановић, а Душманић је и данас село на обали Пека у голубачкој општини.